донеле програме уређења и коришћења земљишта. Први пут то су учиниле у законском року и општине Панчево, Сомбор и Врбас, које располажу великом површином државног атара. Врбас, на пример, има више од 6.000 хектара.
– То су, између осталог, показатељи на основу којих се може рећи да су измене и допуне Закона о земљишту донеле помак не само у увођењу реда у раду локалних самоуправа већ и у оствареном приходима, који се очекују да буду између 49 и 53 милиона евра – навео је, између осталог, државни секретар у Минситарству пољопривреде Жељко Радошевић у овонедељном сусрету с пољопривредницима који обрађују велике површине бавеће се ратарством или на фармама изгајају говеда. – Држава ће искористити све законом предвиђене механизме и инсистирати на доследном споровођењу закона и наћи начин да све самоуправе спроведу лицитацију и раде послове за које су надлежне. Министарство пољопривреде ће одредити шта је државна политика у тој области, односно шта треба да буде стратешки циљ: да ли треба имати више десетина хиљада малих породичних фарми на којима ће се узгајати 20 до 30 грла говеда или имати 10-15 индустријских фарми с више хиљада стоке. Уколико желимо да младе људе задржимо на селу, морамо их мотивисати да ефекти њиховог рада буду видљиви. Лично сам уверења да је боље да имамо мање породичне фарме, али о томе тек треба да се поведе расправа и у нову регулативу о подстицајима и о земљишту угради.
Радошевић је прихватио предлог сточара да се закуп земље ограничи на 200 хектара по фарми и да се живинарство, односно живинари, искључе из права пречег закупа приликом лицитација земљишта због специфичности делатности, пре свега велике разлике у изгоју говеда и пилића.
З. Делић
