Подом најављене спремности највиших државних органа Србије да се укључе у решавање проблема отплате кредита индексираних "швајцарцима", из УБС-а истичу да су банке уговарале валутну клаузулу у складу са Законом о облигационим односима, Законом о девизном пословању и релевантним подзаконским прописима.
Како објашњавају, банке су уговором о кредиту клијентима стављале на располагање новац чија је мера вредности одређена курсом валуте, а уговорна обавеза клијената јесте да ту вредност и врате. Тиме се, наводи УБС, гарантује очување вредности обавезе и положај ниједне стране не зависи од тога ли је дошло до инфлације или дефлације.
"Уговори које су банке закључивале са својим клијентима, отплатни планови, сви битни елементи уговора, као и извештаји о стању отплате кредита, увек прецизно и транспарентно наводе висину обавезе клијента у страној валути на коју обавеза гласи", пише у саопштењу.
Тиме су, како се додаје, испоштовани принципи једнакости узајамних давања, савесности и поштења, чију примену налаже Закон о облигационим односима.
Промена вредности курса швајцарске валуте, напомиње генерални секретар УБС Владимир Васић у саопштењу, погодила је и банке јер су и оне морале да се задуже у овој валути да би могле даље да је пласирају преко ових кредита својим клијентима, и додаје да и у тој чињеници банке виде поштовање претходно наведених принципа.
Уважавајући финансијски положај клијената, УБС подсећа да су банке током 2009, 2011, 2013., као и 2015. године нудиле клијентима конверзију ових кредита у кредите индексиране евром, као и да су, у складу са Одлуком НБС из 2015. године, нудиле четири модела прописаних том одлуком за решавање проблема ових кредита.
