око 500 радника произведе око 70 милиона пари женских чарапа по италијанској технологији, а готово комплетна производња извози се у Русију. Погон у Челареву треба да почне да ради најкасније за два месеца, а за рад у четири смене биће потребно 25 радника.
Представници компаније кажу да је до сада у производној хали у Челареву допремљено и постављено 110 машина за производњу женских чарапа, а да би коначно тамо требало да их буде 250. Предвиђено је да тај погон ради у четири смене, а послодавци истичу да за радно место може конкурисати свако ко жели да ради, а то значи да се не траже одређени профили радника. С обзиром на то да је тај погон адаптиран и опремљен у једној од производних хала некада чувеног Текстилног комбината „Дунав“ у Челареву, инвеститори кажу да посла још има, али да су изузетно задовољни сарадњом с месном заједницом Челарево, која је халу купила уз помоћ бачкопаланачке општине и компаније „Карлсберг“, која више од деценије послује у том месту и производи пиво.
– Идеја да МЗ купи хале јавила се октобра прошле године када смо сазнали да се оне продају јер је фирма која је радила у њима отишла у стечај – каже посланик у Скупштини АП Војводине др Горан Латковић, иначе из Челарева. – Знали смо да куповином хала решавамо проблем незапослености брже и јефтиније него да смо чекали завршетак индустријске зоне. Само за опремање зоне, на пример, струја, гас, пут, непходно је издвојити око 70 милиона динара, а она би опет била само „зелена површина“ без објеката, а евентуални инвеститор би морао да откупи земљиште и сагради хале. Овако смо за кратко време откупили хале, нашли закупца и на тај начин запослићемо људе из Челарева.
Комбинат „Дунав“, који више не постоји, у најбољим данима запошљавао је око 1.500 радника, био водећи у бившој великој Југославији у производњи материјала за тепихарску индустрију, али је производио и амбалажу и везива за пољопривреду. Мештани се са сетом сећају некадажње „ужарије“ јер је то име фабрика добила због производње ужади, и истичу да је та фабрика многе отхранила, ишколовала и зарадила пензију, допринела да то место својевремено буде проглашено за комунално најуређеније у Војводини. У накарадној приватизацији фабрика је пропала, а људи остали без посла. Пре него што је помогла МЗ у Челареву да купи производну халу некадашњег „Дунава“, бачкопаланачка локална самоуправа је за више од 50 милиона динара купила комплетну фабрику „Меркур“ у Бачкој Паланци. Реч је о некада чувеној фабрици која је диктирала моду од коже и скаја у производњи женских и мушких ташни, несесера, кофера, каиша, новчаника и друге галантерије. Некада је у њој радило више од 1.000 радника, а после куповине од локалне самоуправе, чекао се договор с немачким „Стратиком“, светски познатим произвођачем кофера... иначе деценијским партнером „Меркура“ у времену када је та паланачка фирма добро радила. Спомињало се да ће немачка компанија запослити око 500 мајстора, сви су обрадовали, онда се стало, па се чуло да су Немци почели некакву производњу у БиХ мада, наводно, прича с „Меркуром“ још није готова.
М. Суџум
У „Меркуру” погребна опрема?
Помињало се да је „Стратик“ заинтересован за трећину производног простора, односно управне зграде „Меркура“ (више од 7.000 квадратних метара је укупно). Сада смо, додуше незванично, од надлежних чули да је за други део фабрике која је празна заинтересован један италијански произвођач погребне опреме, односно луксузних мртвачких сандука, који би се извозили у Италију, а наводно би запослио око 50 радника.
