осетити ово слабљење.
Као главне разлоге што се динар за дан истопио у односу на евро, Народна банка Србије наводи привремене и сезонске факторе, попут сезонске тражње увозника енергената за девизама, али разлог је и тај што се рашњи дан на међународним тржиштима показао као најлошији почетак године у последње три деценије.
У сваком случају, грађани који имају кредите у еврима, немају разлог да брину, јер им обавезе, како ствари стоје, остају на истом нивоу. Грађани који су се задужили у еврима, неће плаћати већу рату него у јануару 2015, тврди професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић, јер је, како је објаснио, пад међубанкарске камате Еурибор на најнижи ниво од кад је уведен евро, на минус 0,04 одсто, анулирао слабљење динара.
„Не видим разлог за бригу, јер ако и дође до даљег слабљења динара, ништа се неће дешавати убрзано. Код нас се курс формира на тржишту, пливајући је и уз одређене интервенције централне банке, релативно је стабилан”, рекао је Грубишић у изјави Тањугу. Грубишић не види, како је казао, да се ишта драматично дешава ових дана, додајући да је тешко изоловано утврдити који је фактор допринео проклизавању српске валуте у односу на евро, јер на то утичу и фунадаментални и психолошки фактори. „Када је реч о фундаменталним факторима, имамо неравнотеже у билансима и у државном буџету и у спољнотрговинском рачуну према иностранству, који означавају увек да наша валута треба да слаби дугорочно. Имамо и нешто вишу инфлацију него у зони евра, али и краткорочне ефекте у одређеним периодима, па и око Нове године. Али све што се дешава је у границама стабилности”, тврди он. Професор подсећа да је евро коштао више од 122 динара и пре 20-ак дана, те додаје да, ако посматрамо последња три месеца, шест или годину дана, осцилације су у границама плус или минус два одсто.
„То је за меку валуту каква је динар сасвим прихватљиво”, објаснио је Грубишић.
У Народној банци Србије кажу да су за слабљење динара, у највећој мери, „заслужни” привремени фактори са домаћег и са међународних финансијских тржишта.
На домаћем тржишту је, објашњавају, сезонски појачана тражња домаћих предузећа - увозника енергената за девизама. С друге стране, на светским финансијским тржиштима, понедељак 4. јануар је окарактерисан као најлошији почетак године у последње три деценије. Негативне вести са кинеског тржишта у вези са показатељима производње проузроковале су оштар пад берзанских индекса у читавој Азији већ првог радног дана у 2016. години, око седам одсто, наводе у НБС. Додатни преседан је, додају, учињен и прекидом трговања на кинеској берзи, која се такође догодила у понедељак. „Овакве вести довеле су до бурне реакције на свим финансијским тржиштима у свету која се огледала у одливу капитала са тржишта у развоју и инвестирању у мање ризичну активу. То је резултирало падом цена акција и вредности индекса на највећим светским берзама у САД и Европи већ на самом почетку трговања. Многе валуте земаља у развоју су у понедељак биле изложене депрецијацијским притисцима, док су јачале валуте традиционално познате као сигурна уточишта, а то су долар, јен, швајцарски франак”, објашњавају у НБС. Валуте у региону су, указали су у централној банци, првих радних дана у овој години, такође слабиле према евру. Примера ради, турска лира је ослабила за 1,1 одсто, пољски злот за један одсто, а румунски леј за 0,2 одсто. У НБС наводе да су најбољи доказ да је реч о привременим факторима, данашња кретања на домаћем девизном тржишту у смеру благог јачања динара, али и поручују да детаљно анализирају све факторе који утичу на кретање курса и да ће наставити да одржавају стабилност на девизном тржишту.
Д. У.
Корист за економију
Председник Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић оценио је да су интервенције НБС како би се очувала стабилност курса добре, и подсетио да је централна банка на крају 2015. имала позитиван биланс - много је више девиза купила него што је продала на девизном тржишту умањујући дневне осцилације курса.
„То је добро и зато што избегавамо евентуално на лошим основама засноване одлуке привреде или грађана, и избацујемо волатилност са тржишта”, рекао је Петровић и додао да је благо слабљење динара на крају 2015. добро и корисно за економију.
