"Можемо уочити добру динамику у тражњи земаља које ће бити у могућности да добијају руски гас преко гасовода Турски ток. Извоз у Србију је скочио за 37,6 одсто, а у Бугарску за 19,4 одсто", саопштено из Гаспрома, а преноси руска агенција Тас с.
Током марта, испоруке гаса страним клијентима су порасле за 3,3 одсто на годишњем нивоу, док је само извоз у Турску скочио за 51 одсто.
Гаспромов извоз гаса у земље које нису чланице Заједнице независних држава порастао је у 2016. години за 12,5 одсто, на историјски максимум од 179,3 милијарде кубних метара гаса, према раније објављеним подацима.
Нарочито је скочио извоз гаса у Уједињено Краљевство, на 17,8 милијарди кубних метара (скок од 59,9 одсто), у Француску на 11,5 милијарди кубних метара гаса (за 18,1 одсто), као и у Пољску, Аустрију, Холандију и Данску.
И друге земље су увезле веће количине руског гаса, при чему су испоруке Србији порасле за 4,3 одсто, Хрватској за 54,8 одсто, Македонији за 56,5 одсто, Грчкој за 35 одсто, Бугарској за 2,1 одсто, Италији за 1,1 одсто, наводи руска агенција.
Руске власти су у децембру 2014. године најавиле гасовод Турски ток који ће бити замена за обустављени Јужни ток. Плранирано је да копнени део гасовода има четири крака, од којих ће сваки бити капацитета од 15,75 милијарди кубних метара.
Ипак, преговори о пројекту су обустављени због кризе у односима Турске и Русије.
После разговора између турског председника Тајипа Ердогана и председника Русије Владимира Путина у августу 2016. године, донета је одлука да се обнове радови на гасоводу Турски ток и да се оснује радне група.
Гасовод би требало да пролази преко Црног мора све до европског дела Турске и даље до границе са Грчком. Вредност пројекта је процењена на 11,4 милијарде евра.
Фото: Freeimages/Crow Girl
