Званични разговори Србије и мисије ММФ-а у оквиру петог и последњег полугодишњег разматрања актуелног Инструмента за координацију политике (IPC) завршени су данас састанком, који је одржан у видео-формату, саопштено је из Народне банке Србије (НБС).
У односу на октобарски извештај „Светски економски изгледи" (WEO), који је представљен током годишње скупштине ММФ и Светске банке, мисија ММФ-а је у међувремену знатније повећала пројекцију раста Србије за ову годину, уважавајући податке и кретања у периоду након закључења извештаја WEO.
За наредне године процењују динамичан раст Србије, а већ следеће године очекују пун опоравак наше економије од ефеката пандемије. Оцењују и да је потребно наставити са спровођењем структурних реформи, чиме ће се дати подршка још бржем расту приватног сектора и додатно ојачати средњорочни изгледи нашег раста, наводи се у саопштењу НБС.
На завршном састанку, делегацију Србије је предводила гувернер НБС Јоргованка Табаковић, која је и гувернер Републике Србије у ММФ-у, а мисију Фонда да је предводио Јан Кејс Мартејн. У разговорима је учествовао и министар финансија Синиша Мали са сарадницима.
Гуверенер Табаковић је предочила саговорница из ММФ-а да, имајући у виду да се српска економија опоравља брже него што се очекивало, као и да је у појединим деловима привреде већ достигнут преткризни ниво активности, НБС ревидирала централну пројекцију реалног раста бруто домаћег производа за 2020. годину са минус 1,5 на минус 1,0 посто.
„Истовремено, процењујемо и да постоји могућност да резултат на крају године буде и бољи од минус 1,0 посто, пре свега, ако се узме у обзир обиман и свеобухватан пакет монетарних и фискалних мера донет у најкраћем року“, истакла је гувернер.
Мисија оцењује да је у Србији, као реакција на кризу, примењен огроман и адекватан пакет монетарних, финансијских и фискалних мера, што је било кључно у очувању наше економије.
ММФ закључује и да је инфлација у Србији очувана на ниском нивоу и да ће остати под контролом НБС и у наредном периоду.
И током пете ревизије, мисија је оценила да је Народна банка Србије реаговала читавим сетом мера - од смањења референтне каматне стопе, преко обезбеђења ликвидности и прописивања застоја у отплати обавеза дужника, као и низом других мера, чиме је наставила да чува неопходну монетарну и финансијску стабилност.
Гувернер Јоргованка Табаковић нагласила је да је условима светске економске кризе очувана финансијска стабилност у Србији, банкарски сектор је високо ликвидан, добро капитализован и с најнижим нивоом проблематичних кредита од 3,5 процената на крају августа 2020. године, што представља најнижи икада достигнути ниво од момента увођења овог показатеља.
„За мене је кључно то што смо одмах, на самом почетку кризе, донели читав сет мера којима смо сачували економију и радна места. Сачували смо поверење наших грађана и привреде да ћемо наставити да обезбеђујемо макроекономску и финансијску стабилност у свим условима”, нагласила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
