Завршено је полагање цеви дуж гасовода у нашој земљи од 403 километара, рекао је Антић Танјугу и додао да је остало да се заврше мерне станице и велика компресорска станица у околини Жабара, која треба да обезбеди пуну функцију гасовода.
Антић очекује да компресорска станица код Жабара буде готова у другој половини године.
Објаснио је да ће тако по пуштању компресорске станице у Бугарској и поменуте станице у Србији бити обезбеђен неопходан притисак да би тај гас наставио да тече ка Мађарској и даље до централно-еврпских гасних складишта.
"Као што смо планирали, прошле године завршили смо полагање цеви од границе са Бугарском до границе са Мађарском. Реч је о пројекту који је реализован изузетном динамиком, с обзиром на то да су прве активности почеле крајем априла 2019. и већ у децембру положено је било 403 километра цеви", навео је он.
Како каже, мало ко је у то веровао, али је све реализовано захваљујући доброј организацији и уз учешће великог броја српских компанија.
"Србија је спремна. Због кашњења у Бугарској са почетком радова, очекује се да ће они радове завршити половином године. Тако да се очекује да у другој половини године односно од почетка следеће гасне сезоне, која почиње у октобру, крену прве количине гаса из Бугарске за Србију".
Додаје да ће Мађарска добити тај гас нешто касније, након изградње компресорских станица на својој територији.
Министар истиче да ће 2020. бити година великих инвестиција у енергетском и рударском сектору и да очекује снажну инвестициону политику ЕПС-а, који наставља започете пројекте.
"Ова година ће бити, као део национаног инвестиционог плана (Србија 2025) и део инвестиционе политике наших енергетских компанија и министарства, врло динамична и са значајним пројектима, који ће се дугорочно одразити на енергетску стабилност и на читаву рударску индустрију", нагласио је Антић.
Од других великих пројеката и инвестиција у 2020, Антић је издвојио завршетак постројења за дубоку прераду у НИС-у и истакоа да је инвестиција вредна око 300 милиона евра.
"Та инвестиција ће до краја завршити процес модернизације наше рафинерије и учинити је ефикаснијом, а тржиште снабдети са најбољим могућим дериватима, највишег квалитета у складу са европским стандардима".
Такође, очекује се завршетак ТЕТО (Термоелектрана-топлана) Панчево у којој би производња електроничне енергије требало да почне у четвртом кварталу 2020.
Ове године се очекује завршетак планске документације и затварање финансијске конструкције, као и избор извођача радова за неколико врло важних пројеката.
Антић додаје да се протеклих година радило интензивно на ревитализацији хидроелектране Ђердап 1 и да се сада креће и у ревитализацију Ђердапа 2.
Говорећи о термосектору, министар истиче ће се градити нови блок термоелектране Колубара Б снаге 350 мегавата који би користио угаљ из косотлачког басена.
Такође, важана пројекат за одсумпоравање темроелектране Никола Тесла Б у Обреновцу, коиј треба да обезбеди да наши највећи блокови у ТЕНТ - у Б добију потребне еколошке стандарде како би могли да наставе да раде наредних деценија.
Радиће се на модернизацији блокова у ТЕНТ А: блокови А1 и А2 који су изузетно значајни за произоводњу струје и чија модернизација и подизање ефикасности су услов да наставе да раде и након 2023. године.
ЕПС ће почети у четвртом кварталу 2020. изградњу ветропарка Костолац снаге 66 мегавата, што је и први велики пројекат из обновљивих извора енергије који ће радити ЕПС, ако се изузме хидро сектор, нагласио је Антић.
"Надам се да ћемо донети инвестициону одлуку да приступимо и реализацији пројекта за градњу нове реверзибилне хидроелектране Бистрица. Реч је о капиталном пројекту који би могао да промени укупну нашу енергетику у будућности, пошто ће то постројење омогућити да у наредним деценијама развијамо нове пројекте из обновљивих извора енергеије", навео је Антић.
Објашњава да реверзибилна хидроелектрана има могућност да балансира потенцијал обновљивих извора енергије, пошто су непредвидиви односно не може се поуздано знати да ли ће бити ветра или Сунца и слично.
Дубоко верујем да ће рударски сектор и рударство у наредних неколико година бити једна од кључних полуга убрзаног економског раста Србије, напоменуо је министар.
Подсетио је да је Зиђин преузео РТБ Бор и нагласио да та кинеска компанија има изузетно добре резултате већ у првој години управљања РТБ-ом.
"Приходи су већи за око 60 одсто, производња је значајно повећана, а топионица ради у пуном капацитету, тако да је компанија позитивно завршила 2019. годину, то јест са профитом.
Антић додаје да Зиђин интензивно ради и на пројекту отварања рудника Чукару Пеки, чија би изградња могла да почне у 2020. години, а експлоатација у другој половини 2021.
У горњој зони лежишта Чукару Пеки код Бора 31. децембра 2019. оверено је 44,7 милиона тона руде са високим садржајем бакра и пратећим садржајем злата и сребра, рекао је Антић.
"Србија ће, са том новом производњом бакра, доћи у позицију да утицај рударства на БДП значајно порасте. Наше процене су врло оптимистичне и очекујемо у наредних некоико година да ће рударство са садашњих два одсто учесћа у БДП-у порасти на неких четири до пет одсто, што ће дати велики допринос укупном развоју српске привреде", навео је он.
Тај оптимизам је, пре свега, заснован на добрим проценама Зиђина, који процењује да ће у наредних неколико година подићи производњу бакра са 40.000 тона из 2018. када смо ми управљали РТБ-ом, на 250.000 тона годишње са овим налазиштима и рудницима који ће бити отворени, истакао је министар.
Антић подсећа да се очекује и реализација пројекта "Јадар" код Лознице на коме ради компанија Рио Тинто у вези са експлоатацијом литијума.
"Ако све то узмемо у обзир, долазимо до тога да су наши планови потпуно реални", закључио је Антић.
