Подаци Кредитног бироа Удружења банака говоре да су за првих десет месеци ове године они пали 7,6 одсто. Крајем прошлог месеца износили су 1.286,56 милијарди динара. Све то догађа се упркос чињеници да су камате намењене привредницима никад повољније. Предузећа код нас динарски кредит могу добити већ по стопи од око пет одсто. Задуживање у еврима је још повољније и стопе су око два процента – годишњи ниво. Не тако давно, камате су ушле и до десет одсто годишње па и преко тога. Стручњаци сматрају да је то била једна од последњих година тако малог интересовања за те позајмице и да би оне већ наредне године могле бити много припамљивије за обе стране.
Где су разлози тако малог интересовања уз тако добре услове?
Један од кључних је баш у банкарском сектору. Прошле године банке су отписале или продале кредите у вредности од 800 милиона евра. Када комапнија која жели да се задужи и надлежни дођу у банку, они пословање буквално стављају под лупу. Тражи се беспрекорна кредитна биографија и још добри показатељи и о текућем пословању и оном за претходне године. То предузећа често немају па у банкама не прођу већ прву тријажу. За оне који су макар мало ризичнији, траже се дебела обезбеђења, што подразумева хипотеку која се бар дупло вредније од суме која се одобрава.
Професор на Београдској банкарској академији др Бранко Живановић сматра да ће се та ситуација променити.
– У годинама које долазе може се очекивати омекшавање кредитних стандарда и политике банака те благо повећање кредитних активности – наводи Живановић. – Треба узети у обзир да ће кредитна подршка малим бизнисима и извозу те пољопривредној производњи све више ићи кроз елементе подстицаја, односно ту ће све више бити укључене међународне развојне финансијске институције и домаћи фондови. Понављање кредита и експанзију какву смо имали 2005. и 2006. године не треба очекивати.
Већ годинама грађани далеко савесније испуњавају обавезе према банкама од привреде. У претходна два месеца били су у доцњи с 3,6 одсто. Предузећа касне више, и то дупло – 7,2 одсто. Концем прошле године грађани су у доцњи били 4,6 одсто а компаније чак 11,1 одсто. За смањење је заслужна баш строжа политика банака у тој области, али и отписи потраживања.
Једна од банака које су већ кренуле тим путем је ПроКредит. Они су за првих девет месеци ове године у сектору привреде забалежили раст од око сто милиона евра. До краја године сматрају да ће то бити још 20 милиона евра. О томе како им је то пошло за руком, члан Извршног одбора банке Игор Анић каже:
– Ми смо користили гарантне шеме Европске инвестиционе банке и Европског инвестиционог фонда – објашњава Анић. – То нам је омогућило да кредитирамо пројекте производних компанија. Уз такву политку те компаније су увећале продуктивност, конкурентнст и ефикасност. Зато ћемо ту политику наставити и наредних година.
Д. Вујошевић
