У изјави за Танјуг рекао да тренутно нигде не падају цене, те да је, према подацима Републичког геодетског завода, највећи раст на територијама Београда и Новог Сада.
Ове године нема пада цена, за догодине ћемо видети, рекао је Ђорђевић.
Иако у неким деловима Београда као што су центар, Сењак, Дедиње и Београд на води, цене квадратног метра досежу и 4.000 и 5.000 евра, Ђорђевић каже да када се узме просек Србије онда раст цена није драстичан у поређењу са другим државама.
Ђорђевић је оценио да ако се узму у обзир макроекономски показатеље не постоји разлог за пад цена некретнина.
Наводи да постоји страх и неизвесност због рата у Украјини, те да се не зна шта ће бити у Европи за два, три месеца.
Рат може да ексалира, а то су онда велике економске последице и на нашу и европску привреду. Ако сукоб остане на овом нивоу нема ниједног разлога да дође до кризе на тржишту некретнина, рекао је он.
Подсетио је да се у последњих 100 година у Србији некретнине највише купују као инвестиције, због неповерења у друге облике улагања.
Највећи део капитала нације је у некретнинама. У 80 одсто случајева када продају некретнину купе другу. Једном уложен новац у некретнине остаје у некретинама. Промет се тако мултиплицира у просечно три до пет промета некретнинама. То генерише највећу тражњу на нашем тржишту, рекао је он.
Ђорђевић очекује да ће се у условима глобалне и ратне кризе десити да људи додатна средства са својих рачуна инвестирају у некретнине како би им био сигурнији.
Пад тражње због повећања камата, надоместиће се готовинским куповинама људи који ће инвестирати са својих рачуна, чак и парама људи из иностранства, који шаљу новац овде да га куповином некретнина обезбеде, сматра он.
Ђорђевић каже да већ сплашњава нагли скок ренти некретнина до кога је дошло у марту и априлу доласком људи из Украјине и Русије, те да ће се вратити на ниво од пре почетка украјинске кризе.
Говорећи о инвестирању у некретнине у Грчкој, рекао је да цене зависе од локација, те да су негде јефтиније него у Београду и Новом Саду, а негде не.
Нагласио је да је тамо тржиште некретнина стабилизовано те да се опоравља од 2017. године.
Он је истакао да се приликом куповине некретнина у иностранству треба обратии тамошњим реномираним агенцијама или нашим агенцијама које су део међународних асоцијација и удружења, те сарађују са иностраним.
Ђорђевић је рекао да српски држављани некретнине купују и у УАЕ, САД и европским земљама, али да то није значајан одлив средстава са српског тржишта.
Навео је да и странци овде купују некретнине, али да их нема довољно јер Србија уз улагања не нуди регулисан статус страних инвеститора када је у питању пребивалиште.
Прецизирао је да упркос улагању странци у Србији не добију право на трајно пребивалиште за разлику од ситуација у неким другим земљама.
Поручио је да Србија треба да реши тај проблем ако жели веће стране инвестиције у некретнине у Србији.
