Прогнозе нису охрабрујуће, јер осим потреса на глобалном тржишту, које се преливају и на цене на домаћим пумпама, возаче од октобра очекује и најављено повећање акциза.
Цена нафте у свету расте последњих дана, а још више забрињава да велике рафинерије шаљу сигнале да не могу да произведу довољно дизела, а литар овог деривата достиже рекордне нивое који нису виђени у последњих годину дана. Последице се већ осећају на неким тржиштима, а стручњаци упозоравају да би цене могле да наставе да расту током зимских месеци када потражња буде већа. У Србији, држава и даље регулише цене нафтних деривата на пумпама, а оне су последњих недеља на узлазној путањи.
Стручњаци указују да је ове године постојао притисак на рафинерије да праве друге производе, попут керозина и бензина, јер је порасла потражња у авио-индустрији. Рафинерије су, иначе, пре тога смањиле производњу током пандемије ковида 19, када је потражња за горивом била нижа, али се сада суочавају са проблемима недовољних производних капацитета, што наговештава потенцијалну кризу са снабдевањем током зимских месеци.
Љубинко Савић из Удружења за енергетику Привредне коморе Србије каже да је држава објавила да су обезбеђене тромесечне резерве свих деривата, за 90 дана и оперативне резерве за шест дана, тако да не би требало да буде проблема са снабдевањем горивом на домаћем тржишту.
Према подацима са берзи цена нафте Брент порасла је на 95,27 долара по барелу, што се десило први пут од новембра прошле године. И амерички ЊТИ на светским берзама је данас поскупео за око 1,2 одсто, на 92,68 долара за барел.
Цене нафте скочиле су изнад 90 долара по барелу и далеко изнад западног ограничења од 60 долара, након што су Саудијска Арабија и Русија саопштиле да настављају са смањењем производње и извоза до краја године.
Литар дизела је 14. јула био 186 динара, а данас је 211 динара, док је бензин са 178 динара поскупео на 192 динара током претходна два месеца.
- Смањена производња на глобалном нивоу је део игре великих произвођача. Остали смо ускраћени, поготово Европа, за велики део руске нафте, тако да су геополитичка превирања утицала на цене енергената. Чини се да је сада све темпирано тако да то буде пред грејну сезону, када се и троши највише енергената - каже Љубинко Савић.
Стручњак за енергетику Небојша Атанацковић, каже да се може очекивати додатно поскупљење нафтних деривата за 5 до 6 динара у октобру, због измена Закона о акцизама којима се оне повећавају за осам одсто.
Смањена производња
Русија, која је и даље један од водећих извозника, је протеклих месеци, као одговор на западне санкције, смањила производњу. Кина, као још један потенцијални снабдевач, је недавно издала нову квоту за извоз горива, али трговци и аналитичари у Азији кажу да најављене количине неће бити довољне да спрече проблеме на тржишту до краја године. "Блумберг" наводи да се последице смањене производње већ осећају у кључним чвориштима за складиштење, као и да су залихе у САД и Сингапуру тренутно испод нивоа за ово доба године.
- У основи, цена сирове нафте дугорочно утиче на цену бензина и дизела, док цене на пумпама даље зависе од рафинерија и од пореских оптерећења. Јасно је, ако дугорочно гледано, цене сирове нафте буду веће, рафинеријама ће бити скупље да је набаве, па ће и њихов производ бити скупљи. Цена сирове нафте је порасла мимо очекивања. Саудијска Арабија и Русија су се договориле да смање производњу, Арабија за милион, а Русија за 500.000 барела дневно и то се одразило на цену - каже Атанацковић.
Он напомиње да је очигледно да је потражња за дизелом тренутно значајно већа него за бензином и да је зато ова врста горива скупља.
- Дизел је готово током целог периода, од почетка енергетске кризе, на разлици од око 20 динара. Код нас се више користи дизел, за камионе и за све пољопривредне машине - истиче Атанацковић.
Љубинко Савић, каже да су разлози за разлику у цени између дизела и бензина технички, али и тржишни. Они су постојали и раније, али су у време енергетске кризе, када цена нафте достиже рекордне нивое, још израженији.
- Обе врсте горива се добијају од сирове нафте, а од једне тоне сирове нафте може се добити одређена количина једног деривата, односно другог. Не можете прерадом нафте добити само дизел, који много више користимо, већ и део бензина. Са те стране, онда имамо вишак бензина и зато његова цена не може бити иста. Пошто Србија троши три пута више дизела, него бензина онда се ради тако у рафинеријама да се у преради извуче што већа количина дизела - објашњава Савић.
- Ми смо имали 'дизелацију возног прка', како кажу нафташи, увозило се много више дизел возила у односу на бензинце и самим тим је расла и потражња и потрошња овог горива претходних година - наводи Љубинко Савић.
Држава, преко Министарства енергетике и Министарства унутрашње и спољне трговине већ месецима контролише цене нафтних деривата, а Савић сматра да ће тај тренд бити настављен и наредних месеци.
- То ће се наставити све док постоје тензије у енергетском сектору између увозних енергената из Русије и других региона. Све што се дешава на глобалном нивоу, рефлектује се и на наше тржиште, које је мало у односу на друге велике играче - указује Савић.
(kurir.rs/RT Balkan)
