Приликом добијања новца за докапитализацију радиће се процена да ли би без помоћи државе привредни субјекат прекинуо пословање, посматрајући однос дуга и капитала предузећа, као и да ли је због епидемије имао значајно смањење прихода.
Такође, разматраће се да ли има интереса да се интервенише у конкретном случају, а сматраће се да државни интерес постоји уколико се спречавају, како се наводи, „социјалне тешкоће, тржишни неуспех који би настао услед значајног губитка запослења, одлазак с тржишта неке иновативне или системски важне компаније, ризик да се прекине пружање важне услуге или испоруке робе”.
Уз то, Уредба се односи и на учеснике на тржишту који нису у могућности да прибаве финансирање по приступачним условима, као и на оне којима постојеће мере државне помоћи за отклањање штетних последица пандемије нису довољне за одрживост и ликвидност. Како се наводи, приликом доделе помоћи за докапитализацију, узеће се у обзир и државна помоћ коју је неко предузеће примило или је планирано да му се додели због отежаног пословања током пандемије.
Државна помоћ кроз докапитализацију неће моћи да се користи ради убрзаног ширења пословања, нити преузимања повећаних ризика у пословању. Исто тако, помоћ државе у складу с Уредбом о докапитализацији неће моћи да се користи за унакрсно субвенционисање и зато ће корисници бити у обавези да отворе посебан рачун на који ће се уплаћивати новац за докапитализацију.
Запосленима неће бити дозвољени бонуси, варијабиле… све док се не откупи најмање 75 одсто државне помоћи која је стигла кроз докапитализацију.
Између осталог, наведено је и то да ће након године од добијања помоћи корисници докапитализације, изузев микро, малих и средњих предузећа, бити у обавези да на сваких 12 месеци објављују информације о коришћењу помоћи – све док је не отплате.
Давалац може доделити државну помоћ кроз докапитализацију појединачно или у комбинацији, применом два типа инструмената: власничким инструментом – издавањем обичних или преференцијалних акција, односно на други начин којим се директно стиче удео у капиталу, и кроз остваривање права на учешће у добити, споразумом о „тихом” партнерству без учешћа у управљању, конвертибилним осигураним или неосигураним обвезницама и другим инструментом којим се индиректно стиче удео у капиталу.
Напомиње се да државна помоћ кроз докапитализацију не сме прећи износ капитала који је био пре избијања епидемије заразне болести ковид-19. У Уредби се прецизира да накнада за државну помоћ кроз докапитализацију представља цену, односно награду држави, за улагање у капитал неког предузећа којем је докапитализација била потребна. Откуп докапитализације представља исплату целог њеног износа када истекне уговорени период.
Накнада за државну помоћ повећаваће се постепено, да би се приближила тржишним ценама задуживања. Намера тога, како се прецизира, биће заштита конкуренције.
Процена вредности државног удела код корисника радиће се у односу на његову тржишну вредност, а у случају да корисник није на Берзи, биће ангажован независни процентељ. Корисник ће у сваком тренутку моћи да откупи удео у капиталу који је држава стекла по основу државне помоћи кроз докапитализацију, напомиње се у Уредби. Такође, држава може у било којем тренутку продати свој капитал по тржишној цени купцу који није корисник докапитализације.
З. Делић
