Наводе да иако постоји 123 агенција које имају лиценцу Министарства за обављање тих послова, прецизан податак о броју радника у иностранству ипак не може знати обзиром на то да многи самоиницијативно проналазе посао.
Најчешће жалбе су да оно што су доживели "на терену" није било онако како им је речено ни у погледу плате, а ни услова, указују надлежзни и стручњаци и скрећу пажњу да треба сачекати најпре усвајање, а онда и примену закона како би се закључило да ли је дошло до помака у заштити права радника.
Иначе,Влада Србије усвојила је на седници одржаној прошле недеље Предлог закона о агенцијском запошљавању који има за циљ да се уреди ова област и максимално заштитите тзв. агенцијски запослени.
У ресорном министарству кажу да закон предвиђа да уступљени радници у потпуности буду изједначени са запосленима које послодавац корисник непосредно запошљава у погледу основних услова рада (зарада, радно време, одсуства...).
Истичу и да се на основу пријава незадовољних грађана, покреће се поступак контроле над радом агенција и ако се утврди да агенција обавља послове запошљавања супротно одредбама закона, одузима јој се дозвола.
Законом о агенцијском запошљавању прописано је да послодавац корисник не може ангажовати више од 10 одсто агенцијски запослених у радном односу на одређено време у односу на укупан број запослених на дан закљуцења уговора о уступању запослених.
Изузетни послодавац корисник који има мање од 50 запослених на дан закљуцења уговора о уступању запослених може да ангажује једног уступљеног запосленог ако има од два до девет запослених, два запослена ако има од 10 до 19 запослених, три уступљена запослена ако има од 20 до 29 запослених,цетири уступљена запослена ако има од 30 до 39 запослених,пет уступљених ако има од 40 до 49 запослених.
То је уједно и био највећи предмет спорења социјалних актера у току расправе о нацрту закона будући да социјални партнери нису међусобно постигли сагласност око појединих законских одредби.Такође, изузетно запослени који са агенцијом имају закљуцен уговор о раду на неодредено време не улазе у ограницење од 10 одсто.У Савезу самосталних синдиката Србије за Танјуг кажу да иако је "квота" постављена на 10 одсто, предвиђене су и алтернативе и уступци.
"По њима испада да може да их буде знатно висе и сматрамо да то није прихватљиво", каже Зоран Михајловић из тог синдиката.Синдикати су каже тражили и банкарске гаранције за оснивање агенције јер, истиче, само велике агенције могу бити "озбиљни играчи" и гарантовати осваривање свих права радницима јер је било бројних злоупотреба.
Такође, важно је да се омогући да после две године радници ангажовани овако могу да пређу из одреденог у неодређени радни однос јер ако се то не деси изгубиће се институт запослених на неодређено време, каже Михајловић и додаје да је важно да се ова област уреди.
Иако није постигнут договор о Нацрту закона о агенцијском запошљавању, и синдикати нису дали "зелено светло" заједнички став је био да тај закон треба што пре донети.
Заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да је став те инститиције да се морају штити права радника како имајући у виду постојецехе законе, тако и оне који ће тек почети да се примењу.Закон о агенцијском запошљавању још увек није усвојен и није почео да се примењује и тек када се то догодити моћи ће конкретније да се изнесе став о одредбама, каже он за Танјуг.
Истиче и да су се радници који су отишли да раде у иностранство, најчешће у току летње сезоне, жалили на однос послодавца, односно на то да оно сто им је обећано од оних који су их анагазовали и оно што су доживели "на терену" није било како им је речено."Тај број се повећава из године у годину, како се све већи број насих радника ангажује у иностранству", каже Пашалић.
Када је реч о повредама радних права каже да се најчесће опште притужбе на повреде права из радних односа односе на уплате доприноса за пензионо и социјално осигурање.Пашалић напомиње и случај породиље који се у јавности појавио претходних дана истичући да оваква ситиација није забележена у институцији Заштитника грађана али да то не значи да сличних или таквих ситуација није било.
"Сигурно је да постоје слични примери, Заштитник грађана контролисе рад институција које се морају бавити заштитом радника, а приметно је да је јако мали број кривичних пријава из области радних односа", рекао је Пашалић.
Научни сарадник Института друштвених наука у Београду др Нада Новаковић каже да предложени закон штити права радника ангажованих на овај начин, али само донекле.Појашањава да овако запослени радници само наизглед имају иста права као и радници у предузећу у којој су ангажовани.
"Радно време, одсуства и одмори односе се, пре свега, на радни дан и услове рада. Такав запослени нема уговор са тим предузећем, већ агенција која га изнајмљује. Предлог Закона о агенцијама нуди решење да најважнија права из радног односа такав радник остварује у агенцији, са којом склапа уговор на одредено и неодређено радно време",рекла је она за Танјуг.
Наводи да од агенције зависи и висина његове зараде, право на боловање, годишњи одмор, плаћен превоз, регрес. "Најчешће је то радни однос на одређено радно време, па нестају сва поменута права", сматра она.
Саговорница Танјуга истиче да се на такозвани "лизинг" не ангажују само портири, цистачице, поштари, читачи водомера и струјомера, него и службеници и струцњачи у државним службама и органима, новинари, редитељи, глумци и диригенти.
"То значи да постојеће радно законодавство омогућава бројне злоупотребе експлоатације запослених свих профила и да је то постало масовно", наводи Новаковић.
Такође и она указује да одредбама предложеног закона, нови послодавац није ограничен на 10 одсто од свих запослених код себе, већ може скоро све раднике у свом предузећу да запосли преко агенције.
"Формално ограничавање броја изнајмљених радника се законски и стварно на тај нацин дезавуише и избегава", наводи.Истиче и да је контрола рада агенција и њихова материјална и друга одговорност "најслабија тацка" српског радног законодавства.
Улога агенција најбоље се показала у економијама које имају ниску незапосленост јер па је самим тим и лакше налажење посла, каже. У Немачкој, на пример, проценат запослених преко агенција не прелази три одсто од свих запослених.
