АЛАРМАНТНО СТАЊЕ У СРПСКИМ МАЛИЊАЦИМА: Стручњак открио да површине под црвеним златом све више нестају (ФОТО)
ЧАЧАК: У малиногорјима Западне Србије никад краћа берба црвеног злата.
Узрок томе јесте поптуно десеткован род малине ове године, услед јако лоших временских услова. Прво су на плодове лоше утицали рани мраз, падавине, а потом у самом периоду бербе јако високе температуре које су и оно што је родило - сасушиле и оштетиле.
- Климатске промене су главни узрок лошег овогодишњег рода, уместо да имамо око 60 или 80 хиљада тона малине, ми имамо далеко мање. Ипак, није проблем само у количини већ и у квалитету. Јако сунце, не само топлота већ и спектар зрачења, утицали су на кондиционо стање, односно погоревање лисне масе и плодова који су доста ситни. Та крупноћа и карактеристике овогодишњег рода нису оно на шта су купци од нас навикли, тако да тај проблем и све ово што се десило, ће се одразити и на следећу годину, казао је за РИНУ др Александар Лепосавић, стручњак за воћарство.
Криза у српском малинарству прети да би након више од 50 година доминантне позиције наша земља могла бити склоњена са листе значајних произвођача овог воћа.
- Према подацима, под малињацима у Србији је око 19.000 хектара, међутим у пракси и на терену ситуација је поприлично другачија јер ми сада имамо испод 8.000 хектара под малином и површине се и даље смањују. Много фактора је томе допринело, а ако се овако настави ми дефинитивно више нећемо бити значајни произвођачи малине у свету, истиче Лепосавић.
Наглашава да је потребно пронаћи хитна решења, како би се криза превазишла, а у проналажењу заједничког решења треба да се укључе сви они који учествују у малинарском послу.
- Ни држава није ништа урадила са својом Радном групом, саветом од 2018. године ниједан одговор није дат на решевање проблема у српском малинарству. Ако мислимо да се бавимо производњиом малине морамо имати сасвим другачији приступ и много озбиљније и темељније да се сагледају проблеми и понуде решења. Није то само у питању садни материјал, ту су у питању и многе друге ствари, пре свега познавање тржишта. То је оно са чим наши откупљивачи и извозници често праве грешке. Тако имамо или прениске или превисоке цене, као што је било пре пар година. Јако је важно порадити и на маркетингу, да се не шаљу ружне слике из наших малињака, да се прича о лошим стандардима. Како год, ми смо увек били стандард за квалитет малине у свету и то тако треба и да остане. Наравно, на томе треба радити, поручио је Лепосавић.
РИНА