Влади Србије ће бити достављена верзија Нацрта тог закона која је, по образложењу у Министарству рада, „усаглашена с достављеним мишљењима министарстава и других надлежних органа и организација”.
Ваља подсетити на то да социјални партнери на седници Социјално-економског савета крајем маја нису постигли договор о Нацрту закона о агенцијском запошљавању јер је од осам примедби које су дали синдикати, усвојена само једна, и то да се супсидијарна одговорност замени солидарном. Тај једини прихваћени предлог синдиката значи да радник, уколико одлучи да тужи агенцију за запошљавање, у исто време и о истом трошку може одговорност затражити и од послодавца, што Нацртом, који је предложила Радна група Министаства рада, није било предвиђено.
Остале примедбе синдиката, који су заинтересовани за то да се тај законски акт донесе и тиме регулише положај око 100.000 радника који раде преко агенција и немају никакву заштиту нити регулисан законски оквир, нису прихваћене.
Члан Радне групе за израду Нацрта закона о агенцијском запошљавању у име УГС „Незавиност” Зоран Ристић оцењује да ће то што се Нацрт упућује Влади Србије без ставова синдиката свакако изазвати реакцију синдикалних организација. По његовим речима, сигурно је да се синдикати неће лако помирити са чињеницом да послодавац преко агенције за запошљавање може да ангажује и до 100 одсто радника.
По подацима Фондације Центра за демократију, највише изнајмљених радника има у регионима Београд – 45 одсто и Војводина – 30, а по делатностима у сектору услуга – 60 одсто, а потом у прерађивачкој индустрији – 37. Истраживање је показало да је учесталост уговора с агенцијом за привремено запошљавање код нискоквалификованих радника знатно већа него у ЕУ, док се висококвалификовани ређе запошљавају на лизинг.
Процењује се да у Србији између 70.000 и 100.000 радника раде преко више од 110 агенција за запошљавање. Њихов рад није регулисан ниједним законом, а радници на лизинг немају право на годишњи одмор, боловање, топли оброк, накнаду за превоз. Непостојање законске регулативе иде наруку послодавцима који изнајмљене раднике плаћају мање и према њима немају никакве обавезе. Такође, јавна је тајна да управо преко радника на лизинг многа јавна предузећа заобилазе забрану запошљавања.
Компаније у Србије раднике на лизинг запошљавају још од измена Закона о раду из 2014. године, који је прописао да се на одређено време не може радити дуже од две године. Код лизинга се то законско ограничење лако заобилази тако што изнајмљеног радника преузима друга агенција и склапа с њим нови уговор за исто радно место. То је пак могуће због тога што Закон о раду познаје само уговорни однос послодавца и запосленог, а закон који уређује рад преко агенција за запошљавање још није донет .
Да би се број радника на лизинг смањио и ограничио, синдикат је заузео став да се преко агенција може ангажовати од десет до 20 одсто запослених. Синдикати су тражили и да се временски ограничи могућност запошљавања преко агенција, да се радницима на лизинг гарантује право на синдикално организовање и да могу потписати колективни уговор који би штитио њихова права.
У Нацрту који ће Министарство рада упутити Влади Србије на усвајање предвиђено је послодавац који запошљава од два до десет радника може ангажовати једног радника преко агенције, а ако запошљава од десет до 19, има право на два лизинг-радника. Уколико пак има од 40 до 49 запослених, има право на ангажовање пет радника преко агенције, али да то ограничење не важи ако су радници у агенцијама запослени на неодређено време.
Такође, Нацрт предвиђа да се радници преко агенција не могу ангажовати да би заменили штрајкаче у некој фирми или технолошке вишкове, али ни на месту државних службеника или службеника у локалној самоуправи и аутономној покрајини.
Љ. Малешевић
