"Да отклонимо сваку сумњу да ту има нека шира политичка димензија, то је трговински споразум и приступ том тржишту. При уласку у ЕУ бисмо вероватно морали отказати такве споразуме. За сада је то врло повољно за раст наше трговинске размене и за подршку нашој економији због веће могућности извоза", објаснио је директор РГЗ-а.
Питање је, истиче, колику понуду може Србија да обезбеди да би имала значају размену на тржишту Евроазијске економске уније.
Трговинска размена Србије и земаља Евроазијске уније је 3,4 милијарде долара, а у тај износ је укључен и увоз енергената.
"Извоз није тако имспресиван, али расте", додао је Ковачевић за РТС.
Коментаришући напредак Србије на "Дуинг бизнис" листи, директор РГЗ-а наводи да је то показатељ стварања боље бизнис климе и околности за привлачење инвестиције.
"До августа су стране директне инвестиије бележиле прилив од око 2,6 милијарде евра, то значи да ћемо до краја године престићи прошлу годину која је била рекордна са четири милијарде евра", напомиње Ковачевић.
Коментаришући најављено повећање пензија од 5,3 одсто, Ковачевић указује да је то уклопљено у буџетски оквир и аранжмане са ММФ-ом, који налаже да пензије не смеју пређу 11 одсто БДП-а како се не би кварила макроекономска стабилност.
