Али, ако желите да обновите зидове, сачекаће вас непријатно изненађење – молерски радови ове сезоне скупљи су за десетак посто. Нада из београдског насеља Видиковац решила да узме ствар у своје руке, направи рачуницу и окречи сама своју гарсоњеру од 29 квадрата.
Наравно, јефтиније је прошла него да је користила услуге професионалног молера.
Већ неколико година цена кречења у бело износи 1 евро по квадрату и то без материјала. Наравно, цена није иста у Београду, Новом Саду или Чачку. У српској престоници је та цена мало већа – око 2 евра по квадрату, у зависности од мајстора и његовог ценовника.
С друге стране, ко жели да окречи стан у неку боју, мораће да плати још више – цена оваквог кречења износи до 3,5 евра по квадрату, зависно од врсте боје која се употребљава. Боју, по неписаном правилу, купује власник простора који се кречи, јер он бира шта му се свиђа.
Што се тиче глетовања, цена је на неким местима прошлогодишња и износи од 2,5 до 3 евра по квадрату површине која се обрађује, али има и „јачих“ молера који цене услуга глетовања наплаћују и више од 3 евра. То је случај у Београду, где има и оних молера који ову врсту услуге наплаћују и до 5 евра.
Припремни молерски радови као што је стругање зидова и плафона се у већини случајева не наплаћује. Ипак, уколико је у питању стара градња и послови стругања захтевају много више времена, онда је цена од 1,5 до 2 евра по квадрату.
Наплаћује се и санирање пукотина, али само када се за то употреби пуно материјала. Цена овог припремног рада креће се од 1 до 1,5 евра по дужном метру.
Ако сте мислили да ће молер сам и бесплатно да испомера намештај, па и да га заштити, грдно сте се преварили. Заправо, то је можда у унутрашњости земље и могуће, али не и у Београду. Наиме, заштита намештаја и подних површина ПВЦ фолијом, затим враћање намештаја након завршених радова и основно чишћењу у Београду кошта од 1 до 2,5 евра по квадрату.
Нада запалила друштвене мреже
Због свега овога Нада је на друштвеним мрежама написала како је зашто је одлучила да стан окречи сама.
„Цена основних молерских материјала, фарби, полудисперзија и дисперзија, које су прошлог пролећа у просеку биле више од 30 до 40 одсто у односу на март 2022. године, утицале су да и кречење у целој Србији драстично поскупи. Јер је и цена рада ових занатлија у том периоду порасла за 10 одсто у просеку због, како се мајстори правдају, инфлације и поскупљења материјала, тако да сам схватила да је мени најбоље да сама купим белу боју и окречим своју гарсоњеру. Веровали или не, не знам да ли сам потрошила и 100 евра на све“, каже она.
Овај пост запалио је друштвене мреже, где се повела расправа о томе да ли се исплати да аматер окречи свој стан, коју фарбу најбоље да користи, где наћи молере и да ли је фер да неком одузима кору златног хлеба.
Све је мање мајстора, зато је скупо
Судећи по друштвеним мрежама и објавама корисника, грађани чекају на молера и по два месеца. То, донекле, и не чуди, када је ових мајстора у Србији све мање и мање.
На то је указао и наставник практичне наставе на смеру за декоратере зидних површина Горан Мијаиловић из Грађевинске школе Звездара. Он каже да управо мали број ученика на овом смеру из године у годину, потврђује тезу да „молера нема ни за лек“.
„Прошле године их је било само седморо, пре две године шесторо, док тренутно имамо само три ученика треће године на смеру за декоратере. Није ми јасно зашто је тако када је плата солидног молера и више него добра. Они раде на дневницу, а дневница солидног декоратера је од 50 до 70 евра. Познајем пуно мајстора који се баве овим послом, а који не могу да пронађу помоћне раднике. Они типују на наше ученике, награђују их већ на пракси тако што им дају дневницу, надајући се да ће остати код њих да раде. Међутим, јако мало њих настави да се бави овим послом уопште, оду у иностранство, а они који остану, обично по завршетку школовања отварају своје фирме“, објашњава он.
Дневник, Курир
