НАЛЕД-ова Сива књига сваке године доноси 100 кључних препорука за смањење бирократије и унапређење услова за пословање у Србији, а у години за нама институције су појачале реформски темпо, о чему сведоци 17 спроведених препорука - 40 одсто више него 2018. године, што је најбољи резултат у протеклих пет година, истиче се у документу.
Најистакнутију улогу у остваривању препорука имало је Министарство финансија и Пореска управа који су у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и еУправу, како се наводи, спровели у дело и направили велики помак у дигитализацији сервиса и поједностављењу процедура за привреду и грађане.
Као помаци истичу се електронско и бесплатно добијање уверења о плаћеном порезу, електронски систем и објективна формула за аутоматско обрачунавања пореских обавеза за 100.000 паушалаца, омогућавање привредним друштвима електронска пријава и плаћање фирмарине...
"После 120 година усвојен је нови Закон о архивској грађи и архивској делатности, којим је привреди коначно омогућено да пословну документацију чува искљуциво у дигиталном облику, чак и када је изворно настала на папиру, чиме ће се уштедети милиони евра годишње само по основу трошкова штампе", наводи се у Сивој књизи.
НАЛЕД велики ефекат очекује и од укидања пореских пријава при куповини или наслеђивању некретнина, а у 2020. надају се финализацији неких делимично решених препорука, међу којима се издваја Закон о електронским јавним набавкама који би требало да заживи средином године.
Такође, додају, очекују у овој години и решавање питања дуговања здравствених установа за испоручене лекове где је, како се наводи, направљен позитиван помак увођењем директних плаћања од стране РФЗО према веледрогеријама.
Ново издање Сиве књиге доноси 27 потпуно нових препорука које треба решити, уз раније приоритете попут сталног апела привреде да се значајније смање порези и доприноси на зараде, увођења електронског регистра пољопривредних газдинстава зарад лакшег додељивања субвенција, као и електронског јавног регистра непореских намета који ће коначно ставити тачку на парафискале.
Све старе препоруке у новој Књизи су дорађене и модификоване како би пратиле измену прописа у тој области као и реформе које су спроведене у другим областима.
Већ традиционално највећи број препорука је у надлежности Министарства финансија а велики број препорука се односи на рад и надлежност више министарстава истовремено што показује значај сарадње и координације рада свих ресора у Влади Србије, каже се у документу.
Због специфичности здравственог система и његовог значаја, Савез за здравство НАЛЕД-а израдиће засебне публикације - специјалног издања Сиве књиге које ће се фокусирати на кључне административне препреке у сектору здравства и понудити конкретна решења.
У 10 приоритетних препорука НАЛЕД-а је смањење пореза и доприноса на зараде, успостављање јавног регистра непореских намета и систематско уређење такси, проширивање обухвата закона о пријави сезонских радника, унапређење регистра пољопривредних газдинстава и увођење електронског система за доделу подстицаја.
Међу приоритетима су и успостављање и стављање у функцију Зеленог фонда за заштиту животне средине, измена Закона о девизном пословању, успостављање метарегистра и основних регистара у систему е-Управе, укидање обавезе доказивања трошкова превоза и изједначење цена комуналних услуга за различите категорије корисника.
Протеклих 11 издања Сиве књиге имало је 241 препоруку за унапређење пословног окружења, а од тога у потпуности је решено 70 (29 одсто), а делимично 48 препорука (20 процената), што значи да је готово половина пронашла пут до законодавца.
Прошле године спроведено је 17 препорука, пет више него годину дана раније, а од тога осам је решено је у потпуности, девет делимично, па НАЛЕД закључује да би инситуције требало да уложе више енергије како би дошло до потпуних, а не половичних решења.
НАЛЕД сматра да је Изменама Закона о озакоњењу објеката из октобра 2018. године поступак озакоњења објеката у Србији додатно искомпликован те да је ово законско решење неправично јер омогућава несавесним инвеститорима да озаконе "дивљу градњу", док озакоњење ускраћује савесним купцима некретнина у зградама на којима се одступило од грађевинске дозволе.
У новој Сивој књизи, НАЛЕД препоручује Министарству грађевинарства да убрза и поједностави поступак озакоњења и предлажу да се органима надлежним за овај посао уведе месечна норма, обзиром да је рок за озакоњење до 2023. а да у земљи има око 2 милиона објеката који чекају да прођу ову процедуру.
Након 3. новембра 2023, уколико не стигну на ред да буду озакоњени, објекти би требало да буду срушени.
Међутим, рачуница НАЛЕД-а показује би на републичком нивоу требало да се месечно озакони преко 33.000 објеката, од чега је половина стамбених објеката, што према мишљењу струке опет отвара питање капацитета и квалитета процеса, односно пропуста приликом озакоњења.
"Имајући у виду да је Република Србија у поступку приватизације продавала привредна друштва са непокретностима које су режиму озакоњења, предлажемо да се у односу на такве објекте пропише хитност поступка, јер су привредници који су инвестирали у те објекте, доведени у положај да тим објектима не могу располагати, нити их могу прикљјучивати на додатну инфраструктуру пре окончања поступка озакоњења".
Законом о изменама и допунама Закона о озакоњењу онемогућено је и озакоњења посебних делова стамбених зграда, јер је прописано да се ти делови не могу озаконити ако за зграду у којој се налазе није издата грађевинска дозвола.
"Очигледно је да ће озакоњење, које се и до сада неефикасно спроводило, постати готово неспроводиво у пракси, нарочито када је реч о стамбеним зградама које су грађене на основу грађевинске дозволе од које се одступило током градње", сматрају у НАЛЕД-у.
НАЛЕД на адресу ресорног министартва упућује и препоруке да се измене поједини чланови Закона о превозу путника у друмском саобраћају, да се поједностави обављање такси превоза, укину парафисклани намети у поступцима прибављања услова за пројектовање и изградњу, као и да се уреди достава решења катастра грађанима на кућне адресе.
НАЛЕД је у новој Сивој књизи препоручио Министарству за рад, запошљавања, борачка и социјална питања да уреди област која се односи на давање отказа због озбиљно нарушених односа између послодавца и запосленог.
Како су навели, неприхватљиво је да послодавац не може отказати запосленом уговор о раду због озбиљно нарушених односа, већ да мора да чека да из тог истог разлога суд својом одлуком прекине радни однос.
Истичу да то послодавцу ствара непотребне, а велике трошкове исплате зарада и доприноса запосленом за све време вођења радног спора, иако је резултат спора идентичан - престанак радног односа.
"Предложеном изменом би се избегло вођење дуготрајних радних спорова у случајевима када је послодавац спреман да запосленом исплати значајнију суму новца, па би се и судови растеретили великог броја радних спорова", наводи се у Сивој књизи.
У Србији је значајан део сиве економије узрокован нерегистрованим радом, а посебно у областима као што су кућни и помоћни послови, туризам и угоститељство и грађевина, који имају повремено-привремени или сезонски карактер, показала је анализа НАЛЕД-а.
Истиче се да су процедуре ангажовања радника на оваквим пословима, од по неколико дана, за послодавце компликоване, а трошкови ангажовања радника, у смислу пореза и доприноса несразмерно високи, јер се у највећем броју случајева обрачунавају на месечном нивоу.
"Као резултат овакве ситуације, на тржишту постоји нелојална конкуренција када су у питању послодавци, док са друге стране велики број радника не остварује никаква права, а буџет Србије има губитке", наводи НАЛЕД у Сивој књизи.
Слични проблеми јављали су се и у сектору пољопривреде где је 2018. године уведен нови поједностављени електронски систем пријаве ангажовања сезонских радника на основу донетог Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима.
Резултати ове реформе су импресивни, наводи се у Сивој књизи и додаје да око 27.000 сезонских радника у пољопривреди је ангажовано преко тог система и око 245 милиона динара на име пореза и доприноса је уплаћено по том основу.
Имајући у виду позитивне ефекте увођења поједностављеног електронског система пријаве ангажовања сезонских радника у сектору пољопривреде, НАЛЕД предлаже да се размотри могућност проширења тог система пријаве радника и на друге послове који су по свом карактеру привремено-повремени или сезонски послови.
Предлажу да се детаљне секторске анализе спроведу најпре у секторима помоћи у кући, сакупљања отпада, туризма и грађевине.
