Према прошлогодишњем попису становништва, 123.000 људи изјаснило се да живи у туђим становима, али је порез за рентирање станова платило мање од 2.000 власника некретнина.
Портали и новине пуни су огласа за изнајмљивање станова.
Цене кирија вртоглаво су расле последњих годину дана због платежне моћи странаца, па су у фокус ставиле питање зараде и пореза.
Међутим, тешко је ући у траг онима који изнајмљују станове.
"Уђете, рецимо, у регистар РГЗ-а. Имате ставку – најам некретнина, општина у Београду где је издата, за три месеца, само једна некретнина. Да ли је то нормално? Па, није, наравно", каже Милић Ђоковић, лиценцирани проценитељ и судски вештак, за РТС.
Подстанари су, ипак, видљиви за професионалне управнике.
Према Закону о становању, дужни су да попишу све станове који се рентирају, а податке користе из базе "Инфостана".
"Дешава се да је у савременим комплексима, који имају преко 200 станова, веома тешко идентификовати све власнике станова, поготову јер има доста странаца. У једној згради коју водимо, има 200 станова. Странкиња има 24 стана у свом власништву и логично је да неће живети у свим становима", указује Љубиша Бановачки, председник Удружења професионалних управника у Београду.
У Пореској управи се разматра увођење електронске пријаве пореза за оне који издају станове, сазнаје РТС.
Измене Закона о становању и увођење обавезе да професионални управници достављају податке о рентираним становима, стручњаци виде као пут ка увођењу више реда у рентирању непокретности.
Оно од чега би требало кренути, јесте формирање централног регистра некретнина које се изнајмљују, као и његово редовно ажурирање.
"Низак порески морал"
Цене рентирање станова, закупцима, високе су. Онима који купују станове да би их рентирали то је, кажу економисти, одличан начин да зараде. Управо они и дижу цене. На руку им иде и то што су инспекцијске контроле ретке.
"У Србији постоји низак порески морал. Ако пријавите, потпишете уговор и региструјете, морате да плаћате порез на приход, који износи 20 одсто на приход од давања непокретности у закуп. И даље је зато у полусививој зони и не знамо колико има укупно некретнина које се издају", објашњава економиста Михаило Гајић из ЛИБЕК-а.
Енглеска добар пример
"У Енглеској имате преко 100 прописа, који се независно баве издавањем стамбених некретнина. Власник некретнине мора да добије сагласност од банке, ако евенуално има хипотеку. Мора поново да уговори осигурање за некретнину, да се заштити од ствари које закупац може да уради или себе од закупца ако се закупац повреди у кући", истиче Небојша Нешовановић, директор међународне консултанске куће некретнина ЦБРЕ.
(Ало.рс)
