Истакнуто је да тај хидросистем један од највећих поноса читаве Војводине, пошто је пре 250 година на тој регији владала мочвара, а велика почаст одата је инжењеру Николи Миркову који је био пројектант тог канала.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић казао је да се читава АП Војводина може поносити тиме што има такав ходросистем какав је Дунав - Тиса - Дунав. О његовом значају, Мировић је казао да најбоље говори податак да је Војводинда постала житница са готово 1,7 милиона хектара обрадивог земљишта.
"Када о томе говорим са колегама из иностранства, они не верују да се ради о таквом комаду земље од 1,7 милиона хектара. Тога не би било и тај потенцијал не бисмо држали у својим рукама да није било вас и ваших прретходника, који сте своје знање уткали у развој овог система", казао је председник Покрајинске владе током свечане академије.
Мировић је напоменуо да је идеја изградње тог канала почела одмах након Другог светског рата, што, према његовој оцени, само по себи јесте велики подухват, истаквши да је тај систем пројекција грандиозног напора људског ума и људских руку који је данас важан за одводњавање, наводњавање земљишта, туризам, пловне путеве, екологију и још много тога.
Први човек АП Војводине казао је да канал Д-Т-Д у вези са одводњавањем у потпуности остварује своју функцију, али да функција одводњавања није, те да је тај сегмент увек на маргинама.
Ми смо порекнули неколико важних корака заједно са Владом Републике Србије и припремамо прве значајније пројекте у износу од 100 милиона долара, да у тој великој борби за изграднију система за наводњавање покажемо прве важне резултате.
У току ове године смо издвојили велика средства и када погледамо друге делове укупног хидропотенцијала у Србији, видимо да смо најспремнији, иако има још простора, истакао је Мировић додавши да ће се кроз 24 пројекта у две фазе наводњавањати око 80 хиљада хектара на територији Војводине.
Он је оценио да је важан континуитет у улагању на пројектима који се тичу наводњавања земљишта, рекавши да су стална надоградња, реорганизација и одржавање система кључ за опстанак и стабилну функцију наводњавања канала Д-Т-Д.
Директор Јавног водопредузећа "Воде Војводине" Славко Врнџић истакао је да је током градње тог хидросистема ископано 639 километара канала, те да је том приликом извађено око 139 милиона кубика материјала, додавши да је изведено негде око 26 устава, 17 преводница, те да је на њему изграђено 86 мостова и велики број других објеката који чине ту мрежу.
Ако бисмо били у прилици да се вратимо 250 година уназад, свакако ово лице данашње равнице ни изблиза не би изгледало тако како изгледа данас. Тај предео би била мртва бара која је замочварена. Реке се некада нису враћале у своје токове по осам или девет месеци. Идеја једног великог канала заправо је била да се обезбеди водни режим АП Војводине онаквим какав је он сад, казао је Врнџић.
Он је напоменуо да је ДТД вишенаменски систем који је превасходно пројектован за сврхе одводњавања и одбране од поплава, те да је он те функције у потпуности обезбедио.
"Пројектован је такође и за наводњавање око 500 хиљада хектара површина и у том правцу треба даље да радимо, управо зато што тај потенцијал није у потпуности искоришћен. Није искоришћен јер не постоји заинтересованост или се о њој прича само повремено, сами знамо да се сваке пете године јавља сушна година и само тада о томе причамо. Ми смо управо у кампањи која је покренула 12 великих система, који су капитални и ако при томе не будемо сви заједно радили да та вода дође до бразда, ништа неће успети, морамо заједно иницирати причу да тај потенцијал некако искористимо", закључио
је Врнџић.
Свечана академија у СНП-у окупила је водопривредне стручњаке, сараднике ЈВП "Воде Војводине". Из тог предузећа са поносом истичу да је канал Д-Т-Д један од највећих човекових подухвата те врсте.
Грађен је од 1957. до 1977. године, а са изграђених 939 километара каналске мреже повезује 80 насеља и гравитира му 50 одсто становништва у Војводини.
