Образлажући део Извештаја о раду ДРИ за 2019. годину који се односи на ревизију финансијских извештаја, Пејовић је на конференцији за новинаре рекао да су за ревизије финансијских извештаја дата 32 позитивна мишљења, 96 са резервом, четири негативна, а да се у једном случају ДРИ уздржала од мишљења.
Главни узрок неправилности, како је истакао Пејовић, јесте недовољно функционисање система финансијског управљања и контроле и интерне ревизије.
"Од укупно 92 субјекта код којих смо спровели ревизију финансијских извештаја утврдили смо да код 68 субјеката, односно 74 одсто, систем интерних контрола не пружа разумно уверавање да ће бити остварени циљеви корисника јавних средстава", каже Пејовић.
Када је реч о интерној ревизији, Пејовић каже да је ДРИ утврдила да 54 одсто субјеката није на одговарајући начин успоставило ову врсту ревизије.
Ревизијом финансијских извештаја, у делу прихода и примања, откривено да је су погрешно исказани подаци у износу од 65,60 милијарди динара, док су у делу расхода и издатака подаци погрешно исказани у износу од 79,34 милијарди динара.
У области пописа имовине и обавеза, као и ускладивања књиговодственог стања са стварним стањем, утврђене су неправилности у укупном износу од 163,01 милијарди динара.
Од овог износа 63,74 милијарди динара се односи на неизвршен попис имовине и обавеза и друге неправилности приликом спроводења пописа, док се 99,27 милијарди динара односи на неусаглашеност потраживања и обавеза.
Пејовић је навео да је укупно дато 1.221 препорука субјектима ревизије код којих су државни ревизори 2019. године спровели ревизију финансијских извештаја, ради отклањања грешака и унапређења система интерних контрола.
Говорећи о значају спроводења ревизије финансијских извештаја, Пејовић је нагласио да се ревизијом финансијских извештаја повећава кредибилитет, квалитет и поверење финансијског извештавања.
"Не би било добро да онај ко планира и извршава, на крају каже да је све у реду. Неко то мора да потврди. А то мора да уради ревизор", поручио је Пејовић.
