Тим више што у Недељи штедње банке нуде различите повољности за клијенте, а ове године је, за разлику од неколико година уназад, стање много боље јер банке поново штедишама нуде солидне камате на штедњу. Услови за штедњу разликују се од банке до банке - и кад је реч о висини каматних стопа, времену орочења, трајању акције, валути...
Колико је грађана Србије у ситауцији да уштеди тешко је рећи, али је извесно да из године у годину укупна штедња расте и да раст бележе и девизна и динарска штедња. Расту штедње последњих годину дана знатно је допринео и раст каматних стопа, што је делом резултат пооштравања монетарне политике НБС и Европске централне банке.
Драстичан раст каматних стопа последње две године изазвао је велике проблеме онима који су задужени и имају кредите, без обзира да ли у еврима или у динарима, док су корисници стамбених кредита мало одахнули јер је НБС недавно ограничила износе камата. Ипак, за грађане који имају штедњу у банкама или планирају да ороче свој новац, раст камата је добра вест јер су након дугогодишњих минималних износа стопа и оне коначно порасле. Раст камата зависи и од валуте у којој се штеди и од периода орочавања новца, као и од банке у којој се штеди.
Да ли новац ставити у банку или га негде уложити, указује Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача „Ефиктива”, ствар је одлуке коју доноси онај ко новцем располаже - а да су опције и да се штеди и инвестира, да је пресудно где ће приноси бити већи и да то зависи од много фактора, међу којима је и висина суме којом се располаже, односно која је вишак. По његовим речима, тешко је рећи колико грађана може да штеди јер немају сви исте могућности, али и истиче да подаци показују да штедња расте из године у годину, што говори да грађани Србије имају вишка новца.
- Ако неко има вишак новца и није сигуран шта да ради с њим, односно где да га уложи, онда је сигурно боље решење да се тај новац орочи него да га држи у сламарици - каже Гавриловић. - Могу да кажем да су сада порасле камате на штедњу те то и није толико лоша опција као што је било раније кад су банке на штедњу одобравале камату од свега око 0,5 одсто. То је и разлог што је прошле и претпрошле године било неисплативо штедети. Напомињем да је и сада то упитно, због инфлације која је висока и двоцифрена.
Према последњим расположивим подацима за јул 2023. године, како наводе у НБС, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима износи 4,87 одсто и то на орочену штедњу до једне године 4,66 одсто, од једне до две године 5,41 одсто и за штедњу орочену на више од две године 4,60 одсто.
– Када је реч о штедњи у еврима, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу крајем јула износи 3,13 одсто, и то на орочену штедњу до једне године 2,68 одсто, од једне до две године 3,68 одсто и преко две године 2,63 одсто – истичу у НБС.
Из централне банке кажу да је расту штедње последњих годину дана знатно допринео и раст каматних стопа, што је делом резултат пооштравања монетарне политике НБС и Европске централне банке, а делом и резултат промотивних понуда и активности банака у периоду уочи и након „Светског дана штедње”, које поједине банке задржавају и касније.
Штедња у динарима и даље је исплативија од оне у еврима. У НБС истичу да је, захваљујући релативној стабилности курса динара према евру, вишим каматним стопама на динарску у односу на девизну штедњу, као и томе да се добијена камата на динарску штедњу не опорезује - штедња у домаћој валути и даље исплативија од штедње у еврима, без обзира на период орочења, односно и у кратком и у дугом року. То се и потврдило последњом редовном полугодишњом анализом НБС о исплативости динарске и штедње у еврима за период од децембра 2012. до јуна 2023. године.
– Штедња, и динарска и девизна, представља важан извор финансирања кредитне активности банака и један је од значајних фактора финансијске стабилности земље. Важно је истаћи да је раст штедње у Републици Србији резултат, пре свега, остварене и очуване макроекономске и финансијске стабилности земље и показатељ је очуваног поверења у стабилност домаћег банкарског система – истакли су у НБС.
Из централне банке су навели и да је, ако се врати у преткризни период од пре нешто више од три године, евидентно да су просечне пондерисане каматне стопе на орочену динарску и девизну штедњу оствариле знатан раст.
– Крајем јануара 2020. године, 2021. и 2022. године, просечне пондерисане каматне стопе на новоположену штедњу у динарима износиле су 2,87 одсто, 2,19 одсто и 1,90 одсто, респективно, док су на новоположену штедњу у еврима просечне пондерисане каматне стопе износиле 0,92 одсто, 1,03 одсто и 0,67 одсто. Посматрано од априла 2022. године, када је НБС започела повећање референтне каматне стопе, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима са 1,75 одсто повећана је за 3,12 процентних поена, на 4,87 одсто крајем јула 2023. – наглашавају у НБС.
Д. Млађеновић
