Он је на представљању 73. броја публикације Квартални монитор, који издају Економски факултет и Фондација за развој економске науке (ФРЕН), рекао да је раст БДП Србије у другом кварталу ове године био 1,7 одсто међугодишње што је међу највећим стопама у Централној и Источној Европи (ЦИЕ) која је у просеку имала пада БДП од 0,4 одсто.
"Остварени привредни раст Србије у највећој мери почива на расту пољопривреде од око 10 одсто услед опоравка од прошлогодишње суше, расту грађевинарства у другом кварталу од 15,1 одсто и расту производње електричне енергије од 15 одсто. Када се искључе ови чиниоци раст привреде Србије је сличан као и у осталим земљама ЦИЕ", казао је Арсић.
Према његовим речима процене су да ће у другој половини ове године доћи до убрзаног привредног раста услед поређења са слабим резултатима из претходне године и привременог утицаја фискалних стимуланса.
Арсић је навео и да је спољнотрговински и текући платни биланс земље побољшани у односу на претходни период услед повољних цена и мањег увоза енергената.
"Дефицит текућег биланса у другом кварталу ове године износи 2,3 одсто док је спољнотрговински дефицит 4,4 одсто БДП. Побољшање текућег биланса је последица тога што је дефицит у робном билансу више него преполовљен, док је суфицит у услугама повећан", објаснио је главни и одговорни уредник Кварталног монитора.
Он је казао и да да је у другом кварталу ове године настављен доста висок прилив страних директних инвестиција (СДИ) које су премашиле 1,2 милијарди евра, истичући да је на нивоу првих седам месеци 2023. нето прилив СДИ у Србији био 2,3 милијарде евра што је око 20 одсто више него у истом периоду претходне године.
"Трендови СДИ би се засада могли оценити као позитивни, нарочито узимајући у обзир изузетно велику глобалну неизвесност, привреднуи стагнацију и повећање каматних стопа у европским земљама из којих долази и највећи прилив страних инвестиција у Србију", казао је он.
Арсић је навео и да инфлација у Србији опада и да је њено смањење једним делом последица пада цена на светском тржишту, а другим делом примене рестриктивних мера монетарне политике.
"У августу је међугодишње инфлација у Србији била 11,5 одсто и у Европи је само Мађарска имала већу инфлацију", казао је Арсић.
Он је додао када је у питању тржиште рада, да се у Србији ту бележи стагнација, док се структура запослености побољшава.
"Регистрована запосленост је повећана за 2,6 одсто, неформална запосленост износи 12,3 одсто што је за два процентна поена мање него пре годину дана", казао је он и додао да је број запослених у приватном сектору повећана за 3,6 одсто, а у јавном за 0,6 одсто.
