"Рат у Украјини највише угрожава произвођаче воћа, који су значајне количине својих производа извозили на тржиште Руске Федерације. Они су урадили одређену преоријентацију на друга тржишта и пре ове кризе, зато што је Русија још од 2014. значајно повећала своје капацитете за пољопривредну производњу. Међутим и даље се значајне количине извозе на то тржиште и постоје тренутно велике залихе које треба под хитно транспортовати на руско тржиште или наћи алтернативна тржишта", рекао је Станић.
Додао је да су генерално угрожени сви привредници који извозе у Русију, Белорусију и Украјину, због рата и веома отежаног транспорта роба до Русије.
Станић наводи да су такође угрожени хемијска и металска индустрија, а у оквиру ње произвођачи аутоделова који увозе сировине и компоненете за своју производњу из ових земаља.
"Када погледате да ово утице на глобалну привреду у смислу раста инфлаторних притисака, сви су угрожени, из простог разлога што расте инфлација и пада куповна моћ становништва, па се мање троши, а са друге стране скупља је производња", објаснио је Станић.
На питање могу ли наши извозници да издрже повећане трошкове превоза и спорији транспорт робе, због дужих путева превоза који сад иду преко Пољске и балтичких земаља, он каже да то зависи од тога колика ће тражња на руском тржишту бити за нашом робом.
"Кључни проблем је депресијација руске рубље, јер роба која се увози постаје за руске потрошаче скупља и самим тим мање привлачна. А што се тиче транспорта, он је отежан зато што дуже траје и повећани су трошкови, али је и даље функционалан. Друга ствар је то што се не зна на који начин ће нове санкције утицати на транзит кроз земље ЕУ које су на гланици са Русијом, пре свега мислим на Пољску и балтичке земље", напоменуо је Станић.
Напоменуо је да је тешко у кратком року наћи алтернативна тржишта за српско воће, мада постоји могућност да се део те робе пласира у земљи, а један део извезе у Египат.
"Оно што је кључно је да су сада преговори у оквиру ПКС-а са партенрима који су на египатском тржишту и заинтересовани су за јабуке које се производе у Србији, а намењене су руском тржишту. Потребно је потписати одређење документе да би тај извоз био једноставнији", најавио је Станић.
Он је рекао како је могуће да, уколико руско тржиште у дужем року буде недоступно нашим извозницима, због тога што ће економске последице кризе потрајати, одређене количине робе намењене том тржишту буду преусмерене на нека друга.
Станић каже да отежан пласман робе може да угрози производњу, јер је то принцип спојених судова, што ће се пре свега одразити на Европу.
"Ту се истиче пораст цена енергената, вештачког ђубрива које је значајно за пољопривредну производњу, гориво неопходно за механизацију. А и друге сировине као што су метали којима Русија снабдева европско тржиште доводе до тога да, када се потроше постојеће залихе, нове када се буду набављале ће бити по вишим ценама и то може довести до смањења производње у фабрикама. Када имате инфлаторни притисак, мању тражњу и веће трошкове, може да се деси да због тога што улазимо у период стагфлације, ниских стопа раста, да фабрике смање производњу или да је можда обуставе на одређеним тржиштима", оцењује Станић.
Он наглашава да ова криза за Србију носи потенцијално веће ризике од оне пандемијске, јер сада постоје политички притисци који могу угрозити Србију као пожељу инвестициону дестинацију.
"Србија је користила своје предности да буде привлачна за многе инвеститоре, јер има са многим земљама споразуме о слободној трговини, па је привлачна пре свега онима који долазе из Западне Европе, јер њихов је интерес да наставе да послују са тим тржиштима. Ми имамо информације да одређене фирме из текстилне индустрије, хемијске индустрије су на неки начин смањиле производњу, јер су примарно биле оријентисане на руско тржиште, али и даље не одустају од њега. И даље очекују да ће за неколико месеци та криза да се преброди и тржиште да настави да функционише. Не баш као пре тога, али да ће трговина бити могућа", рекао је Станић.
Он оцењује да ће ове године стопа српског БДП-а свакако бити нижа од пројектованих 4,5 одсто.
Напомиње да ће се економске последице рата осећати у дужем периоду и да би тако било чак и када би се сукоб завршио данас.
Станић очекује да ће држава посегнути за одређеним мерама које треба да обезбеде економску стабилност кроз помоћ компанијама које су витално оријентисане на извоз у Русију, а затим и становништву које ће бити изложено утицају инфлаторног притиска, паду куповне моћи и даљем расту трошкова живота.
