Број осигураника у добровољним пензијским фондовима у укупном броју запослених износи 9,2 одсто, мада чланови фондова не морају да буду запослени, већ за додатну пензију могу да уплаћују и незапослени, домаћице и остали који желе и могу. Ипак највећи број осигураника ћине управо запослени.
Порасла је и нето имовина фондова и то за 1,1 одсто у односу на први овогодишњи квартал, тако да је на крају другог тромесечја достигла суму од 45,1 милијарду динара.
Епидемија коронавируса, која је обележила највећи део ове године, није битно утицала на сектор добровољног пензијског осигурања.
Извршни директор Дунав друштва за управљање добровољним пензијским фондом, Бранислав Трифуновић за Танјуг каже да су добровољни пензијски фондови и у овом изазовном периоду, још једном потврдили зрелост као финансијске институције од поверења.
„У нашем фонду није примећено веће одступање ни у смислу нових чланова ни у смислу уплата постојећих, у односу на претходни период. Ово је још значајније, с обзиром да је штедња у овим фондовима добровољна и флексибилна а пауза или потпуни престанак уплата не доводе до губитка било ког права члана“, наводи он.
Трифуновић оцењује да и то показује да су послодавци и грађани препознали значај ове врсте улагања, чији је циљ да се обезбеде додатни приходи у старости и одржи приближан стил живота као у време активног рада.
Обезбеђивање додатних прихода за старе дане у ситуацији када се због неповољне демографске ситуације из обавезног државног пензијског осигурања све теже обезбеђују пристојне пензије, и било је мотив увођења добровољног пензијског осигурања у Србији, законом донетим пре 15 година.
Суштина уплата у добровољне пензијске фондове јесте да фондови уплаћене паре инвестирају тако да их увећају и на тај начин обезбеде новац за исплату додатне пензије члановима фонда.
Када је реч о инвестирању фондова, подаци НБС показују да се на крају другог тромесечја, структура улагања имовине фондова није знатније изменила. Највећи удео имале су државне обвезнице, које су чиниле 78,6 одсто укупне имовине.
Средства на кастоди рачунима и орочени депозити банака чинили су 7,2 одсто, акције 9,8 одсто, а корпоративне обвезнице 3,3 одсто имовине фондова.
У овом тромесечју, први пут од новембра 2014. године, појавило се улагање у трезорске записе, и то у износу од 0,4 одсто имовине.
У добровољне пензијске фондове могу уплаћивати појединци, за себе и друге, као и послодавци за своје запослене. Према анализи централне банке, у другом овогодишњем кварталу 42 одсто уплата су биле индивидуалне, 34 одсто су уплате послодаваца за своје запослене, док се 24 одсто односи на уплате преко пензијских планова.
У Дунав добровољном пензијском фонду који има више од 88.000 чланова, 69 одсто чине запослени за које доприносе уплаћују послодавци, а 31одсто су грађани који уплаћују за себе или то у њихову корист ради неко други, родитељ, брачни друг и слично.
Уплате послодаваца за запослене имају посебну предност, јер су уплате до 5.984 динара по запосленом месечно, ослобођене плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање.
Пензије из добровољних фондова се могу исплаћивати једнократно али и путем репрограмираних исплата. Највећи број људи који су већ стекли право на исплату, определио се за једнократну исплату.
Ове исплате су у другом кварталу износиле 419,2 милиона динара, а програмиране и делимичне 73,1 милион динара.
У Дунав пензијском фонду наводе да они тренутно исплаћују 656 пензија за 548 пензионера, пошто неки од њих примају по две пензије, једну на основу уплата послодавца а другу на основу личних уплата.
„Дужина примања пензије коју су изабрали наши пензионери, креће се од једне до 20 година. Пензија може да се прими и једнократно па је из фонда до сада исплаћено више од 48.000 једнократних исплата у износу већем од пет милијарди динара“ каже за Танјуг изврсни директор Дунав друштва за управљање добровољним пензијским фондом Бранислав Трифуновић.
