Гувернер је, на презентацији фебруарског "Извештаја о инфлацији", такође рекла да је НБС ревидирала навише процену раста бруто домаћег производа Србије за 2019. годину на 4,2 одсто, што је изнад свих пројекција које су имали током године.
"Након убрзања на 4,8 процената међугодишње у трећем тромесечју, раст БДП-а је у четвртом тромесечју имао још бржу динамику, 6,1 проценат, и у највећој мери је определио раст региона Западног Балкана. То је констатовала и Европска комисија у свом извештају", истакла је Табаковић.
Висока стопа раста БДП-а је остварена упркос успоравању глобалног привредног раста и присутним трговинским и геополитичким тензијама, навела је она и додала да је Србија надмашила све пројекције захваљујући пре свега већим инвестицијама од пројектованих.
"Само у протекле две године фиксне инвестиције су кумулативно повећане за близу 35 процената и определиле су три четвртине привредног раста Србије", прецизирала је Табаковић, напомињући да је њихово учешће у БДП-у повећано на око 24 одсто.
У овој години се очекује да ће наставком реализације инфраструктурних пројеката и инвестицијама приватног сектора њихов удео у БДП-у бити повећан на око 24,5 одсто.
НБС процењује, додала је Табаковић, да ће у наредном средњорочном периоду динамика раста БДП-а бити слична као у претходне две године и да ће стопе износити око 4,0 процента годишње.
Гувернер НБС је апосторофирала да је лани, пету годину заредом, дефицит текућег рачуна Србије био у целости покривен нето приливом страних директних инвестиција, при чему је 2019. године та покривеност износла 113 посто.
Такође је рекла да је Србија једна од ретких земаља у којој је извоз растао брже у 2019. у односу на претходну годину, о чему сведочи податак да је извоз робе и услуга лани порастао за 10,5 одсто у односу на 9,6 процената 2018.
Табаковић је нагласила и да је удео проблематичних кредита (НПЛ) у укупним банкарским пласманима износио на крају децембра 4,1 одсто, што је пад од 80 процената од почетка примене Стратегије НБС за њихово решавање.
Поводом дванаестогодишње динарске обвезнице, коју је Србија први пут емитовала јуче, Табаковић је навела да је тражња била преко 10 пута већа од планираног обима продаје, уз извршну стопу од 3,4 одсто, док је крајем 2012. камата на једногодишње државне обвезнице износила 11,9 процената.
"У тој разлици у каматним стопама и рочности динарских хартија Републике Србије, осликавају се и сви резултати и значајно већи углед Србије у свету. Пре само три године, у фебруару 2017., стопа остварена на хартије од вредности од једне године била је 3,48 процената", предочила је гувернер НБС.
Динарска штедња је, према њеним речима, прошле године порасла за 30 одсто на 79,6 милијарди динара, а према последњем расположивом податку наставила је раст и у овој години и тренутно износи 83 милијарде динара.
Илуструјући отпорност домаће економије на евентуална негативна дешавања у међународном окружењу, Табаковић је истакла рекордне девизне резерве од 13,4 милијарде евра, колико су износиле крајем прошле године, што је њихов највиши ниво од 2000. године, откад се на овај начин прате подаци.
Такође је констатовала да је побољшана валутна структура јавног дуга, при чему је учешће дуга у динарима повећано на 27,7 одсто, док је учешће доларског дуга, који је пре неголико година чинио трећину јадног дуга, смањено на петину.
Табаковић је додала да је инфлација седму годину заредом чврсто под контролом НБС, да је у децембру износила 1,9 процената на међугодишњем нивоу, што је и њен просек за целу годину, те да НБС очекује да ће се она у наредне две године задржати испод централне вредности циља од три одсто.
"И у наредном периоду НБС ће очувањем ниске инфлације и финансијске стабилности, уз активно коришћење свих инструмената, наставити да подржава динамичан привредни раст на одрживим основама, очување фискалне равнотеже и силазне путање јавног дуга. Ниво девизних резерви и усидрена инфлациона очекивања ће остати важан стуб наше повећане отпорности на променљиве екстерне услове", поручила је на крају гувернер НБС, Јоргованка Табаковић.
