За предстојећу сезону је за топлане предвиђена потрошња 550 милиона кубних метара природног гаса, 66.000 тона мазута и 156.000 тона угља, рекао је Стојановић на конференцији "Како ћемо се грејати ове зиме", коју је организовао Балканмагазин.
Он је презентовао податак да је у Србији 25 одсто домаћинстава, скоро 630.000, прикључено на даљинске системе грејања, 35 одсто се греје на дрва, по 10 одсто на природни гас и на угаљ, а остали на струју.
Стојановић је навео да су топлане прошле године испоручиле 5.620 гигаватсати енергије и да је ефикасност производних система 90 одсто, а дистрибутивних 85 одсто, што је више од просека Европске уније.
Извршни директор Србијагаса за коменријалне послове Драган Вучур рекао је да је у техничко-технолошком смислу систем тог јавног предузећа функционише без проблема у целој земљи и да је предузето све да грејна сезона протекне без већих проблема.
Вучур је упозорио да, међутим, постоји проблем који брине целу Европу, јер се не зна шта ће бити после 1. јануара и да ли ће и какав договор постићи руска и украјинска гасна компанија.
Министарство енергетике и Србијагас се спремају и за то, из алтернативних праваца су обезбеђене додатне количине гаса и у току су преговори за још неке количине, чиме би се побољшала сигурност снабдевања, објаснио је он.
Према тврдњама Вучура, уколико после 1. јануара буде "непредвиђених околности" због непостизања договора Русије и Украјине, то се неће у већој мери одразити на сигурност снабдевања у Србији.
Кључни фактор за сигурност је, нагласио је он, подземно складиште Банатски двор, које ће наредних дана бити напуњено са 450 милиона кубних метара гаса, а крајем октобра или почетком новембра са додатних 100 милиона кубика.
Вучур је рекао и да је цена гаса стабилна и да се не очекује озбиљније повећање ако на глобалном плану остане садашња ситуација.
