Међу њима је 1.977.000 запослених с просечном зарадом од 47.893 динара. Када се помножи број запослених и просечна зарада, долази се до просечног месечног фонда зарада од 94,7 милијарде динара, што је по рачуници економисте Мирослава Здравковића, 13.489 динара по становнику.
– Београд и Нови Сад битно одскачу у односу на остатак земље – објаснио је Здравковић. – Та два града заједно учествују с 29,1 одсто у укупном броју становника, са 42 одсто у броју запослених и са чак 51,2 одсто у укупном фонду зарада. Просечне зараде у њима веће су 48,8 одсто од остатка Србије, а по становнику имају 162,4 одсто више, односно 24.000 према 9.000 динара.
Из података РЗС-а произлази да у је Војводина прошле године било 1.871.515 становника, 500.875 запослених, а просечна зарада била је 46.215 динара, што је чинило фонд зарада од 23,1 милиона динара, те је просечна месечна зарада по становнику на северу Србије била 12.369 динара. У Новом Саду, по истим подацима, прошле године било је 356.126 становника, а 141.582 запослена. Просечна зарада била је 54.357 динара, што чини фонд зарада од 7,696 милијарди динара. Рачуница показује да је у Новом Саду прошле године зарада по становнику месечно износила 21.610 динара.
У Пећинцима је од 19.283 становника трећина имала радно место – 6.061, а просечна плата била је 52.990 динара, што показује да је зарада по становнику месечно била 16.656 динара. У Вршцу, који је ове године већ неколико месеци у врху по висини просечне зараде, прошле године је било 49.704 становника, од којих је 13.597 имало радно место и остваривало просечну зараду од 55.034 динара. То пак значи да је зарада сваког становника у том граду просечно месечно износила 15.055 динара. У Суботици је било 137.753 становника, од којих је радило 43.445 и остваривало просечну зараду од 44.872 динара, да би се на крају дошло до податка да је сваки становник те локалне самоуправе месечно имао 14.152 динара. Зрењанин је имао 117.735 становника, 32.458 је имало радно место, уз просечну зараду од 45.093, а сваки становник је месечно у просеку зарађивао 12.432 динара. Панчево такође бележи високе месечне просечне зараде, а прошле године имало је 120.361 становника, од којих је 29.107 радило. Они су остварили просечну зараду од 50.090 динара, што, када се прерачуна, значи да је сваки становник овог града прошле године имао по 12.113 динара.
Мада Војводина има далеко бољи стандард од других делова Србије, ако се изузме Београдски регион, ипак је неколико локалних самоуправа прошле године забележило изузетно малу зараду по становнику. Тако је, рецимо, у Опову, које броји 9.826 становника, 1.012 имало радно место и просечну зараду 36.621 динара, те рачуница показује да је зарада по становнику свега 3.772 динара месечно. Нешто мало боље стајао је Тител, у којем живи 15.089 становника и ради 1.787, који су остваривали просечну зараду 33.844 динара. Зарада по становнику у тителској општини прошле године била је 4.008 динара месечно.
Алибунар је прошле године имао 18.771 становника, радило је 2.828, остварена је просечна зарада од 31.188 динара, а зарада по становнику месечно је износила 4.682 динара. Неколико стотина динара више зараде по главни становника прошле године имао је Сечањ, где је било 12.021 становника, од којих је 1.741 радило и остваривало просечну зараду од 34.917 динара, али је када се све израчуна, зарада по глави становника месечно износила 5.060 динара.
Бачка Паланка годинама бележи висок износ просечне плате, али у тој општини нема много запослених. По подацима РЗС-а, прошле године је од 52.792 становника радно место имало 13.029, а просечна зарада била је 50.007 динара. Међутим, када се све прерачуна, сваки становник бачкопаланачке општине месечно је зарађивао 12.342 динара.
У групи војвођанских општина у којима је зарада по становнику месечно била испод 6.000 динара су: Ковачица, Мали Иђош, Бач, Нова Црња, Бела Црква, Нови Бечеј, Жабаљ, Чока и Житиште. Тек нешто мало више од 6.000 динара месечно по становнику забележиле су општине Србобран, Ириг и Пландиште. Изнад 7.000 динара месечно по становнику прошле године забележено је у Сремским Карловцима, Кули и Ковину, док је у Новом Кнежевцу, Темерину, Бечеју, Апатину, Беочину и Оyацима тај износ премашио 8.000 динара месечно. У групи локалних самоуправа где је прошле године износ по становнику премашио 9.000 динара су: Шид, Сомбор, Рума, Врбас и Кикинда. Бачки Петровац и Кањижа премашили су износ по глави становника од 10.000 динара месечно, а у групи која је забележила више од 11.000 динара месечно су Сремска Митровица, Сента, Инђија и Ада.
У групи општина које су прошле године забележили зараде по глави становника веће од 12.000 динара су Панчево, Бачка Паланка, Стара Пазова и Зрењанин.
Љ. Малешевић
