Међутим, тај просек нето зарада последица је рачунице која показује да су зараде у јавном сектору 10.000 динара веће него у приватном. Наиме, просечна априлска нето зарада у јавном сектору била је 55.450, а у приватном 45.934. У исто време просечна зарада запослених код предузетника била је свега 26.336 динара, што је на нивоу минималне зараде у Србији.
Пошто Србија од почетка године користи нову статистику за израчунавање остварених зарада запослених, медијалну зараду, која се сматра најбољим и најтачнијим показатељима, можда најреалнију слику о зарадама радника показује податак да је управо та медијална нето плата у априлу била 38.394 динара. До тог просека долази се по новој методологији обрачуна плата на основу података које доставља Пореска управа. Том рачуницом обухваћени су сви послодавци који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац с обрачунатим зарадама, али у њој нема оних који примају накнаду по основу уговора о делу и свих других примања на која се не плаћају порези и доприноси, као што су накнаде за боловање, трошкови за долазак и одлазак на посао, дневнице...
Иза просека се, као и увек, крију различите зараде, па тако међу запосленима има и оних који су примили две и по просечне нето априлске зараде и више, а има и оних којима је просек од 49.117 динара још увек далеки сан. Тако је за запослене у ваздушном саобраћају исказана априлска просечна нето зарада „сића” јер је њихов просек 123.348 динара, што значи да су зарадили 74.171 динара више од просека на нивоу државе. Знатно више од републичког просека у априлу имали су и запослени у услужним делатностима у рударству – 119.408 динара, као и они који раде у дуванској индустрији – 119.205.
Априлска нето зарада запослених у експлоатацији сирове нафте и природног гаса била је 117.821 динара, рачунском програмирању и консултантским делатностима је 105.303. То су уједно пет делатности у Србији у којима се бележе нето априлске плате веће од 100.000 динара.
Пошто Пореска управа не располаже информацијом о томе да ли је свака зарада за коју је поднета пореска пријава о обрачунатим порезима и доприносима заиста и исплаћена, чињеница је да се подаци о просечној нето заради у априлу односе на обрачунате, а не на исплаћене зараде. Другим речима, не значи да су сви запослени у априлу примили новац исказан за дату делатност, већ само да је њих послодавац на време испунио обавезу према Пореској управи, а она податке проследила Републичком заводу за статистику.
За разлику од њих, радници који су запослени у припремању и послуживању хране и пића у априлу су имали просечну нето зараду од свега 28.952, што је 20.165 динара мање од републичког просека и пет пута мање од зараде запослених у ваздушном саобраћају. Радници који раде поправке рачунара и предмета за личну употребу зарађивали су 30.301 динар, а они у осталим личним услужним делатностима 30.075. Запослени у производњи намештаја у априлу су у просеку зарадили 35.170 динара, у трговини на мало 35.366... Просечна нето зарада запослених у просвети у априлу износила је 51.533 динара, а у здравственој делатности 53.137.
Љ. Малешевић
