Корекција цена банкарских услуга коју су банке најавиле за август је готово неопходна, изјавио је јуче генерални скретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
Цене инпута банки стално расту и уколико би остале старе цене, то би значило лошији квалитет услуге, мање опција или да неки сервис буде недоступан, рекао је Васић Танјугу.
Он је напоменуо да у последње три године имамо инфлацију и да су, поред тога, неопходна даља улагања у дигиталне технологије, што повећава и издвајања за плате стручних кадрова у тој области.
Данас када имате зависност од дигиталних технологија, онда морате да осећате и оно што се дешава на тржишту. Није једноставно купити опрему за дигиталне технологије, односно да направите концепт који пружа сигурност, стабилност и функционисање 24 часа 365 дана у години, зато што ако поручите један сервер, чекаћете га шест месеци, осам, а можда и више од годину дана, рекао је Васић за Танјуг.
Осим тога, Васић као разлоге за поскупљење банкарских услуга наводи и да је последњих година повећана просечна плата, те да је то још једна трошковна компонента која, наравно, мора да се пренесе и на банке.
Издвајају се плате ИТ стручњака, данас када говоримо о ИТ дигиталним технологијама, нису само банке оне којима су потребни стручњаци. Дакле и банке морају да се боре за такве стручњаке на тржишту рада, додаје Васић.
Он је нагласио и да у последње време имамо и раст цена некретнина, а како банке закупљују пословне просторе, јасно је да је и тај трошак увећан. Што се тиче повећања цене одржавања рачуна, које ће, како се наводи у медијима, у протеклом периоду бити и више од 100 одсто, Васић објашњава да одржавање рачуна подразумева и хардвер и софтвер, као и стручну особу за одржавање тог система. Васић је казао да је банкарски сектор показао солидарност и разумевање за грађане у протеклом периоду, односно, како је истакао, у ситуацијама кризе.
Он је саветовао грађанима да свако нађе банку и услугу која одговара његовим потребама.
Председник Организације портрошача "Ефектива" Дејан Гавриловић оценио је да најава нових поскупљења банкарских услуга, укључујући и оне у електронском банкарству, представља само коришћење прилике да се узме што више новца без икаквог покрића и позвао Народну банку Србије (НБС) да регулише ову област.
Нема ту нових нуслуга, то су све постојеће услуге. Банке гледају да на одређеним услугама где има већи број трансакција уводе нове накнаде да би профитирале. С обзиром на то да нема регулације која би прописала колико и докле смеју да иду, само је небо ганица тим поскупљењима, оценио је Гавриловић.
Додао је да клијенти једино могу да промене банку и оду у ону која има ниже накнаде и да им се и у тој другој банци једног тренутка деси то исто.
Гавриловић: Чисто лихварење
Гавриловић сматра да не постоји никаква економска оправданост оваквог понашања финансијских институција, јер је банкарство високопрофитабилно и нема баш никакакве губитке.
Да бар постоји некаква криза која је изазвала пад профита, него користе прилику када сви повећавају цене да то ураде и они. Половину прихода банке остварују од којекаквих накнада, па им је и то мало. Чисто лихварење, изричит је челник "Ефективе".
Подсетио је да је то кренуло када су банке привлачиле клијенте давањем бесплатних текућих рачуна за физичка лица, па су, након што су привукли већи број клијената, увеле наплату одржавања рачуна до 100 динара.
Банке намерно смањују број радника на шалтерима да би натерале људе да пређу на електронско банкарство, па кад су дошле до 200.000 трансакција месечно, почеле су да наплаћују 15 динара по трансакцији и добију огроман новац, нит орале нит копале, примећује Гавриловић.
Д. Млађеновић
