Међутим, клијенти банака мораће да се помире с тим да ће те позајмице узимати чешће, али на мање износе. Народна банка Србије ограничила је те позајмице на рок од осам година још у децембру прошле године. Тај рок ће се скраћивати и у наредном периоду: у 2020. на седам година, а 2021. на шест.
Истина, банке могу одобрити поменуте позајмице на дужи рок, али у том случају морају да умање свој капитал за цео износ кредита све до краја отплате. Будући да се то банкама не исплати, дужи рок не треба очекивати. За клијенте је битно да траже банку која нуди нижу камату јер то умањује трошкове, што је на кратак рок већини важно.
На поменуту меру у НБС-у су се одлучили да би смањили ризик на нашем финансијском тржишту. Већ подуже су рокови за те позајмице постајали све дужи. Банке су клијентима све више нудиле кредите на дуге стазе. Нарочито су постали популарни кредити за рефинансирање, који су се практично претворили у бескрајну отплату.
У НБС-у су сматрали да треба да реагују. Узели су у обзир материјални положај и кредитну способност грађана, те средства обезбеђења тих кредита. Циљ мере био је и да се спречи раст проблематичних кредита, односно превентивно делује на финансијску стабилност.
Доцња смањена
Да је НБС добро циљао када је ограничио рок за готовинске позајмице говоре и подаци Удружења банака и Кредитног бироа о кашњењу становништа у отплати. Последњег дана маја прошле године то је било 7,9 одсто, а ове године за првих пет месеци је 6,9 одсто. Грађанима треба више времена да падну у доцњу од правних лица, односно они званично касне када не испуне обавезу у року од 60 дана, а првна лица – ако обавезу не испуне после 15 дана.
Ипак, поменута мера није зауставила ту врсту кредитирања, напротив. За првих пет месеци ове године те позајмице увећане су 5,6 одсто, односно 23 милијарде динара, и износе 436,26 милијарди динара. Повећана је сума, али је раст 6,8 одсто мањи у односу на прошлу годину.
Када већ узимају кредите на краћи рок, за грађане је битан сваки динар за који се задужују јер је укупна сума коју треба отплатити тада мања и самим тим се лакше враћа.
Готовински зајмови се узимају у динарима, а камате су од банке до банке веома различите. Тако је, рецимо, за те позајмице у Еуробанци ефективна стопа 20,58 одсто, у Сбербанци 15,33, код Ерсте банке 9,81, док су остале на нивоу између 12 и 13 одсто за кеш зајмове.
Банке кредите обично нуде на пет година па скраћења која ће уследити наредних година и неће много погодити клијенте. Савет будућим дужницима је да забораве атрактивне рекламе и гледају трошкове. Стручњаци саветују клијентима да узимају онолико новца колико им стварно треба, а не онолико колико је банка спремна да одобри, и да не морају да се задужују на максималан рок.
Другим речима, за клијента је најбитније да процени свој финансијски капацитет – ако му је потребан кредит за плаћање рачуна и, рецимо, куповину новог ТВ пријемника, а плата не досеже за рату кредита за обе обавезе, најбоље је дати приоритет најпречем. У овом случају то су свакако рачуни, за које се плаћа затезна камата ако се не плате на време.
Д. Вујошевић
