Рекордна добит банака, кредити привреди у паду

БЕОГРАД: Банке у Србији зарадиле су прошле године укупно 70,5 милијарди динара, што је рекордна добит након светске економске кризе, показују подаци едиције Финансије топ часописа Бизнис и финансије. 
Šalteri banke Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Међутим, бројке говоре да је кредитна активност банака према привреди крајем прошле године била мања за скоро три процента у поређењу са децембром 2017. године. 

Према ранг листи објављеној у годишњој едицији Финансије топ, банка Интеза је водећа у Србији по тржишном учешћу и оствареној добити у 2018. години, а на другом месту по оба показатеља је Уникредит банка. 

На трећем месту према оствареној добити у прошлој години по први пут се нашла Сосијете генерале банка, која одлази са нашег тржишта. 

Прошла година је била знатно успешнија за цео финансијски сектор у поредењу са 2017. годином, наводи се у едицији, али су банке са укупном добити од 70,5 милијарди динара, што је раст од скоро 11 одсто у односу на годину раније, оставиле далеко иза себе све друге учеснике на домаћем финансијском тржишту. 

Упечатљив је и раст добити осигуравајућих друштава која је већа за више од трећине у поређењу са годином раније, односно, порасла је са 6,433 милијарди динара у 2017. на 9,052 милијарде динара у 2018. години. 

Финансијски лизинг је прошле године постигао три пута бољи резултат него претходне, остваривши добит од 1,501 милијарду динара, док су брокерско-дилерска друштва забележила добит од 9,988 милијарди динара, али уз смањење броја запослених и пословних прихода. 

Друштва за управљање доборовољним пензијским и инвестиционим фондовима су такође остварила добит (188 милиона динара и 18 милиона динара), али је она за 40 посто мања у односу на 2017. годину, док су факторинг друштва из минуса у 2017. години, прошле године прешла у позитивно пословање и остварила добит од 269 милиона динара.

Када је реч о укупној активи домаћих банака, она је у Србији прошле године износила 3.774,1 милијарду динара (непуне 32 милијарде евра), што је раст од 12 одсто у односу на годину раније. 

"Првих десет банака по величини заузима око 78 процената тржишта, а овај проценат је реално знатно већи када се укалкулише овогодишње спајање ОТП и Војвођанске банке и нарочито уколико мађарска банка, као што је најавила, преузме и Социете Генерале банку", наводи се у анализи. 

Сектор осигурања је у прошлој години такође остварио боље резултате у поређењу са годином раније. 

Прошле године је пословало 20 друштава, која су, наводи се, према подацима Агенције за привредне регистре (АПР) остварила укупну добит од 9,052 милијарду динара, у поређењу са 6,433 милијарде динара колико је износио добитак годину раније. 

Укупна премија порасла је за око седам одсто номинално, односно 10 процената реално, у односу на раст од 4,4 посто у 2017. 

Тако је укупна премија достигла износ од око 100 милијарди динара или око 845 милиона евра, према прелиминарним подацима.

Премија неживотног осигурања порасла је за око осам, што је такође више него у претходној години (6,6 одсто), а посебно је, каже се, занимљив раст од четири одсто у животном осигурању, с обзиром на то да је у години пре, овај сегмент остварио пад од 1,6 процената. 

Вредност новозакључених лизинг уговора у Србији прошле године порасла је за 16,9 одсто достигавши укупан износ од 503 милиона евра, што је за 79 милиона евра више у односу на годину раније. 

Највећа вредност (226 милиона евра) је остварена у сектору путничких возила, што је више за 41 милион евра у односу на годину раније, док је вредност нових уговора у сектору комерцијалних, теретних и путничких возила износила 173 милиона евра, односно осам милиона више у поређењу са 2017. годином. 

Сектор машина и опреме достигао је вредност од 101 милион евра уз пораст од 29 милиона, а сектор некретнина забележио је нижу вредност новозакључених лизинг уговора него 2017. године, три милиона наспрам девет милиона евра. 

У првом кварталу ове године, вредност новозакључених уговора финансијског лизинга је била већа за 25 процената, у односу на исти период 2018. године.

Најзаступљенији је био сегмент комерцијалних и теретних возила са 38 одсто, док је учешће путничких возила износило 36, машина и опреме 24, а некретнина два посто.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести