Међу банкарским производима који обезбеђују ту опцију је, уз кеш кредит, и дозвољени минус, а то је и те како скупо у Србији јер ће папрено платити то што је трошио новац који нема. Дакле, готово да нема грађанина Србије који на свом текућем рачуну не користи услугу дозвољеног прекорачења, односно одлазак у минус, а за то скретање у црвено у нашој земљи ће - од банке до банке - платити високу камату, много вишу него у окружењу. Наиме, банке у Србији имале су рекордну зараду у претходној години, а један од разлога је, без сумње, и то што су неки њихови производи вишеструко скупљи него у окружењу и неким земљама Европске уније.
Тако клијенти у Србији за дозвољено прекорачење по текућем рачуну за то задужење плаћају каматну стопу вишу и од 33 одсто на годишњем нивоу. Истовремено, у Хрватској и Словенији максимална каматна стопа на ову врсту задужења је 7,5 одсто годишње, а ова услуга повољнија је и за клијенте у Црној Гори и Босни и Херцеговини. Практично, ни једна банка која послује у Србији за прекорачење по текућем рачуну нема једноцифрену камату, а само једна банка близу је каматној стопи од 10 одсто, али је, ипак, виша - 10,74 процента. Све остале банке својим клијентима који користе услугу дозвољеног прекорачења наплаћују камату од око 20 одсто или изнад тога, а неколико њих за ову услугу наплаћује камату вишу од 30 досто.
Још су више камате за оне који премаше износ дозвољеног прекорачења и пређу у зону недозвољеног прекорачења. Наиме, за ту врсту позајмице неке банке наплаћују клијентима изузетно високе камате - а годишња каматна стопа у једној стигла је на ивицу од 55 процената - прецизније у августу је то било 54,95 одсто.
Дозвољени минус најскупљи је банкарски производ и стручњаци указују да га не треба много користити, а када је то баш неопходно, да се врло брзо анулира. Да то знају и грађани, клијенти банака, потврђује и то што се ова банкарска услуга ретко користи. По подацима Народне банке Србије тренутно учешће дозвољених и недозвољених прекорачења по текућем рачуну у укупном стању кредита становништву заузима свега 1,4 процента. Из НБС указују да је то очекивано јер је реч о позајмицама које су међу најскупљим видовима кредитирања и то пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања неизвесни.
По речима Дејана Гавриловића из Удружење за заштиту потрошача „Ефектива”, банкарске услуге у Србији далеко су скупље него у земљама у окружењу.
- Услови које нуде банке у Србији, у односу на оне у земљама у окружењу су лошији и оптерећења су много више - каже Гавриловић. - То се односи на све врсте банкарских услуга - од дозвољеног и недозвољеног минуса, кредита... Он указује да су у земљама бивше СФРЈ неретко камате и дупло мање него у Србији.
- Разлог за то лежи у томе да је код нас регулатива слабија него у земљама бивше СФРЈ и да је другачији утицај на каматну политику банака. Промене на боље могле би се остварити већим утицајем НБС да се банке стимулишу како би смањиле каматне стопе или дестимулишу кад их повећавају или да се повећа конкуренција на домаћем банкарском тржишту - рекао је Гавриловић.
Становништво Србије дуговало је банкама на крају септембра 1.495 милијарди динара, што је за шест одсто више него пре годину дана, наводи се у најновијем извештају Кредитног одбора Удружења банака Србије (УБС). Становништво је највише дуговало кроз готовинске кредите, нешто више од 697 милијарди динара, а на другом месту по висини су стамбени и кредити за адаптацију који су износили мало више од 661 милијарду динара. У односу на крај септембра 2022. године, износ готовинских кредита је повећан за 4,6 одсто а стамбених за 9,2 процента. Када је реч о картицама, 30. септембра је било 1,15 милиона издатих кредитних картица, док је корисника било 931.659.
Д. Млађеновић
