”ПОСТИГЛИ СМО НАЈСАВРЕМЕНИЈИ КОНЦЕПТ АУТОМАТИЗАЦИЈЕ” Електродистрибуција Србије обезбеђује струју пола минута након испада на мрежи

Вођа тима и кључни стручњак у техничком делу пројекта аутоматизације мреже Душан Вукотић објашњава средњенапонску мрежу као најдоминантнију и најважнију у електродистрибутивном систему.

"У техничком смислу она обухвата напоне од 35, 20 и 10 киловолта. По значају, то је предоминантна мрежа преко које вршимо снабдевање наших крајњих купаца, који су повезани на ниском напону. У структури мреже, ниски напон по свом обиму превазилази неколико пута средњенапонску мрежу, али главни токови енергије и сам механизам управљања дистрибуционом мрежом се највише фокусира на средњенапонску мрежу због чега нам је она тренутно у жижи процеса целокупне аутоматизације", рекао је Вукотић за Танјуг.

Међудржавни споразум Србије и Француске омогућио је реализацију пројекта који се реализује на основу уговора ЕДС и Шнајдер електрика из 2023. године у вредности од 140 милиона евра, који ће се искористити за испоруку опреме, система и софтвера за напредно управљање електродистрибутивном мрежом.

"Ми смо негде осамдесетих година кренули са аутоматизацијом трафостаница. Почетком 2000. године кренула је интензивна аутоматизација средњенапонске мреже кроз увођење одговарајућих студија и усвајање концепата управљања мрежом. Негде двадесетак година смо на том концепту заснивали решење аутоматизације и то смо до сада врло успешно радили", рекао је Вукотић.

Процес аутоматизације је, како истиче, незаустављив.

"Аутоматизација генерално треба да обезбеди надзор и управљање. Да би нечим управљали, ви морате прво да обезбедите надзор. Управљање се превасходно односи на прихват телеметрисаних података, што подразумева сигнализацију положаја расклопне опреме и мерења која су на гранама мреже - мерења струје, напона на чворним тачкама и активне и реактивне снаге на тачкама преузимања", рекао је Вукотић.

До унапређеног концепта аутоматизације средњенапонске мреже, према Вукотићевим речима, дошло је у протеклих пет година појавом Смарт Грид технологије, односно паметне електроеенргетске мреже.

"Аутоматизација је тиме подигнута на виши ниво и омогућена је синергија интелигентних мрежа које обухватају енергетске и телекомуникационе мрежа, чиме је омогућено да објекти унутар нашег система комуницирају са надређеним центром и међусобно. На тај начин постигли смо најсавременији концепт аутоматизације", навео је Вукотић.

У питању су, како истиче, "самооздрављујуће" мреже које могу да изврше самосталну рестаурацију напајања крајњим корисницима у року од 30 секунди након испада на мрежи, односно губитка електричне енергије.

"Искуства која имамо показала су да је то могуће урадити и од осам до неких 15 секунди у случају испада у деловима мреже у којима су примењени ови концепти", нагаласио је Вукотић.

На питање колико је изазовно радити ову врсту аутоматизације у Србији, Вукотић каже да је посао обиман имајући у виду да су постојећи електоенергетски објекти стари више од 130 година.

"Да би се кренуло са аутоматизацијом, мора се урадити пре свега реконструкција трафостаница, где је потребно да се уместо старе опреме уграде савремени синаполски блокови, који су у складу са одговарајућим даљинским станицама како би се све интегрисало у један целовити систем. Ти послови морају да се ураде махом у току једног искључења, у току једног дана, тако да је за екипе које то раде врло тежак посао, нарочито у градским срединама где су потрошачи изузетно осетљиви на сваки прекид у напајању", истакао је Вукотић.

Пројекат са Шнајдер електриком отпочет је пре годину и по дана, а планирано је да траје пет година.

"Купили смо 600 микропроцесорских уређаја за модернизацију трафостаница и у том пакету имамо АДМС софтвер, који треба да обезбеди пуну интеграбилност софтверског решења са опремом коју интегришемо у систему", рекао је Вукотић.

По плану, за ову годину испоручено је 400 савремених средњенапонских блокова типа RMU (Ring Main Unit) који се уграђују широм земље. Ти блокови комбинују све функционалности савремених средњенапонских постројења са интегрисаним даљинским станицама које обезбеђују даљински надзор и управљање мрежом уз примену функција локалне аутоматике. 

Уместо дугог трагања, систем у реалном времену даје информације диспечерском центру о директним кваровима и испадима. 

О сложености пројекта сведочи и чињеница да уградњу РМУ прати опсежна техничка документација са фотографијама пре и након уградње постројења, тоне испоручене опреме и количина података која се мери гигабајтима.

Колико је пројекат обиман, говори и податак да је припрема почела још 2017. године.

Представници из функције одржавања сваког дистрибутивног подручја бирали су трафостанице које су при крају експлоатационог века, на основу којих је урађен план уградње 400 савремених средњенапонских постројења у оквиру прве етапе. 

Тако су за ДП Краљево предвиђена 103 постројења, за ДП Београд 101, за ДП Нови Сад 50, за ДП Крагујевац 70 и за ДП Ниш 74 постројења за уградњу у првој етапи.

Цео пројекат ће обухватити уградњу укупно 1.850 модерних постројења током четири године чиме ће се побољшати поузданост напајања електричном енергијом и створити услове за брже реаговање у случају нестанка електричне енергије, са смањеним обимом ангажовања екипа на терену.

Важан део овог пројекта је развој и проширење телекомуникационог система. Он подразумева испоруку и уградњу телекомуникационе опреме Шнајдер електрика и на тај начин омогућава да се све процесне информације које су од значаја за рад електродистрибутивног система, као што су индикације, аларми, статуси расклопне опреме и мерења, пренесу на брз и ефикасан начин до надређених центара управљања.

Предвиђено је опремање и уградња даљинских станица у оквиру 30 циљних трансфроматорских станица на дистрибутивним подручјима Новог Сада, Краљева, Крагујевца и Ниша.

Аутоматизација и модернизација дистрибутивног система неопходна је и због нових захтева који проистичу из нашег законодавства, јер ћемо убудуће на тржишту поред купаца електричне енергије имати и нове актере, произвођаче, агрегаторе и друге форме купаца и произвођача што ће захтевати већу флексибилност.

Електродистрибуција Србије, као оператор дистрибутивног система, снабдева електричном енергијом више од 3,8 милиона корисника у нашој земљи.

Ово државно предузеће одржава и управља електроенергетском мрежом укупне дужине од 168.000 километара са више од 37.000 трафостаница. 

Мрежа ЕДС-а је чак четири пута дужа од обима планете Земље.