(ФОТО, ВИДЕО) КИВИ, БАНАНЕ И ЦИТРУСИ НА ОБРОНЦИМА ТАРЕ Србија постаје егзотично воћно царство КЛИМА СЕ МЕЊА, ВОЋАРСТВО СЕ ПРИЛАГОЂАВА

Међутим, последњих година, по свему судећи, клима се и те како мења, па тако имамо све чешћу појаву да се људи одлучују за узгој неког егзотичног, за Србију нетипичног воћа, и оно што највише изненађује – оно рађа.

Један од примера који то доказује јесте домаћинство Милана Николића смештено у подножју Таре у Бајиној Башти. Он је одлучио да посади киви и сваке године од овог воћа убира сочне плодове.

- Моја породица и ја смо заљубљеници у природу, биљке и воће. У нашем дворишту гајимо више тропских врста – између осталог, киви, лимун, поморанџу, мандарину, кумкват, лимекват, будине прсте и лимету. Киви је врло захвална биљка, не прска се, не ђубри, нема болести и потпуно је органски. Имамо четири женске и једну мушку садницу, па годишње уберемо око стотину килограма, што је сасвим довољно за нас, пријатеље и комшије, каже за РИНУ Милан.

Открива да када се једном прими, киви постаје отпоран и лако подноси наше климатске услове. Током зиме младим биљкама треба заштита, али касније без проблема презимљавају.

Додаје да је прве саднице добио  из Црне Горе, а касније их је и сам тражио и куповао у Београду. За неке биљке је прелазио на десетине километара да их купи, јер продавци нису хтели да их пошаљу јер је то било време кад биљке мирују.

- Ја сам сео у ауто и отишао да их узмем. У мојој породици сви воле ове биљке, а колико биће вам јасно ако кажем да смо ми живели у кући без фасаде, а направили смо просторију за биљке која је коштала три пута више него фасада. Просто, љубав према биљкама је јача - каже Милан.

Свака његова биљка захтева посебну пажњу. Лимун и поморанџа већ су се одомаћили, а мандарине су, каже, најлакше за одржавање. Прави шампион свакако је поменути киви, који изнесе и до 100 килограма плода.

- Цитрусе гајимо већ десетак година. Узгој тих воћки ме усрећује, а како не живим у деликим земљама већ у центру Бајине Баште решио сам и овде да окушам срећу и успео сам. Лети воћке красе двориште, а зими их уносимо у просторију за цвеће. Док смо још имали ту кућу без фасаде о којој сам причао, прво смо направили простор за биљке, јер су оне постале део нашег живота. Припремамо се за климатске промене и доказујемо да и на обронцима Таре може успешно да расте јужно воће, истиче овај необични воћар. 

Банане почеле да рађају у Шумадији

Осим кивија на Тари, у Шумадији су захваљујући ентузијастима и заљубљеницима у необично воћарство посађене банане. Пре неколико године у домаћинству Томића у селу код Тополе родиле су управо ове егзотичне воћке, сличан случај такође пре неколико година забележен је и у Коњевићима код Чачка.

- Садницу смо набавили преко интернета и експериментално смо посадили, после три године ова воћка донела је и прве плодове. Ипак, да би ова биљка родила било је потребно минимум 40 литара воде дневно, доста светлости и сунчеве топлоте, кажу Томићи.

Колики је утицај климатских промена на развој воћарства у Србији?

Очигледно је да нема више дугих и јаких зима, а како тврде поједини стручњаци -  климатске промене полако нас приближавају медитеранској клими, па се грађани питају да ли ћемо у будућности можда на пијацама куповати домаћи лимун, мандарине, а можда и банане. Научници истичу да глобалне климатске промене мењају биљни свет, али да ипак неће бити екстремних промена. О неком већем, масовнијем узгоју тропског или медитеранског воћа у Србији не може бити речи, већ само о узгајању из хобија у баштенским условима. Све друго значило би драстичне климатске промене, које би се одразиле на људску и животињску популацију, а какве се, бар за сада не предвиђају у скоријој будућности.

- Пре 15-20 година смоква је била појам, онда смо се чудили и лимуну, а данас је то не тако ретка појава. Температуре су знатно веће, достижу 42 степена и онда је успешно узгајање тропског воћа изузетно могуће. Једноставно, можда у неко догледно време будемо рекреативно гајили неке биљке за које нисмо ни веровали да могу да успевају на овим просторима. Ипак, такво воће не може да има ни принос ни укус ни квалитет као тамо где се масовно гаји јер је клима најпогоднија. Примера ради, зато је наша малина таква каква јесте и прави српски бренд, јер је управо овде за њу најбоље поднебље, истиче доктор биолошких наука Душко Брковић.