”СРБИЈА ИМА НАЈБОЉУ ПРЕХРАМБЕНУ СИГУРНОСТ У ЧИТАВОМ РЕГИОНУ” Гламочић: Србија се нашла у апсурдној позицији да увози свињско месо
БЕОГРАД: Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је да је тренутно најкритичнија тачка српског аграра свињарство, а оцењујући да тај сектор може да буде сређен у наредних годину или две године, министар је навео да је цена живе ваге свиња за три недеље колико је на челу министарства порасла са 160 динара по граму на 200 динара плус ПДВ.
"То је резултат увођења реда у систем издавања увозних дозвола и обавезе да се оне допуњују подацима неопходним за праћење порекла и следљивости производа. Нарочито је важно у овом моменту, пошто се у суседној Мађарској појавила опасна заразна болест животиња слинавка и шап", рекао је Гламочић за данашње издање Вечерњих новости.
Како је додао, Србија је земља са дугом традицијом у свињарству, а нашла се у апсурдној позицији да увози свињско месо, због чега је одмах реаговано како би се стабилизовало тржиште и зауставили се даљи поремећаји.
"Промене у издавању дозвола нису рестриктивне, већ неопходне за увођење транспарентности и заштиту домаће производње, као и здравља грађана", навео је Гламочић.
Нагласио је да Србија има најбољу прехрамбену сигурност у читавом региону, наглашавајући да не зависи од увоза.
"Шта год да се деси може да има самодовољност у свим намирницама. Кад имамо стабилну цену, људи ће улагати у сектор свињарства. Зато ћемо поштрити и повећати број инспекцијских контрола. Јер мора тачно да се зна за шта може да се служи замрзнуто месо, за шта расхлађено, како мора да се декларише. Не може да буде месо из увоза, а да се не назначи рок трајања или када је увезено. Због дужине транспорта, то месо у продавницама не може да буде млађе од седам, а у већини случајева је десет дана", навео је министар пољопривреде.
Гламочић је оценио да у протеклих 30 година у сектору млекарства никада није било оволико лоше, а наглашава да држава даје одличне подстицаје и да је подигнута производња која је порасла за десетак одсто.
"Прошле године, међутим, десила нам се појава афлатоксина који прелази у млеко и ту смо били лимитирани у извозу. Та ванцаринска баријера коју је ЕУ наметнула, због Американаца, сад кошта и нас. Ограничава нам извоз, а с друге стране имамо енорман увоз млечних производа. На првом месту то је 'сир' који у себи садржи палмино уље и не може се назвати сиром, а нама према неким прорачунима одузима чак око 25 одсто нашег откупа млека", каже Гламочић.
Наглашава да је то направило загушење, тако да је ових дана у Србији присутно отказивање откупа, те је држава била принуђена да направи ред у издавању увозних дозвола, како би се стабилизовало тржиште.
Истакао је да је потребна дигитализација фарми, како би млади људи остали на селу.
Додао је да је у припреми уредба, која је у завршној фази а у наредних неколико недеља биће усвојена на Влади, којом се онемогућава продаја производа са са сиром који је од палминог уља, а не од млека уколико то није назначено.
"Такав производ ће моћи да се нађе на тржишту, али мораће да буде јасно означено. Бурек се, на пример, масовно прави са сиром од палминог уља, чак и павлака у ресторанима брзе хране. Ти производи са палминим уљем стижу углавном из увоза са свих страна, а чак је почела производња и на нашем тржишту. Ништа ми не забрањујемо, али не можемо да дозволимо да неко мисли да је детету купио сир, јер на етикети крупним словима пише млеко док је испод ситним словима назначено палмино уље са учешћем већим од 50 одсто", нагласио је министар.
Говорећи о жалбама пољопривредника, Гламочић наводи да се оне најчешће односе на кашњење у исплати подстицаја, додајући да је то проблем који се десио када је отворен е-аграр јер је све урађено изузетно брзо и не водећи рачуна о просечној старости српског пољопривредника.
"Чак и млађим пољопривредницима било је тешко увести обавезу да све завршавају преко е-аграра, али сваким даном иде то све боље", рекао је Гламочић.
На питање како коментарише захтеве студената да се распишу ванредни парламентарни избори, Гламочић је подсетио да је председник Србије Александар Вучић нудио већ референдум и ванредне парламентарне изборе које нико није хтео да прихвати.
"Професор сам факултета и мислим да су у целој тој причи више укључени професори него студенти. Код мене на факултету се јавно објављују записници са пленума, када су конкретно гласали ко ће бити премијер експертске владе, гласало је укупно 16 студената и професора. А на нашем факултету студира неколико хиљада академаца", навео је Гламочић.