Електронски систем за пријаву сезонаца прво ће "отворити врата" за пријављивање радника у пољопривреди, а уколико цео систем буде функционисао примењиваће се и на оне у сектору туризма и грађевинарства.
"Од јануара креће електронски систем за пријаву радника, а кроз даље спровођење овог програма биће омогућен електронски систем и за регистрацију пољопривредних газдинстава, што ће омогућити да се 400 хиљада газдинстава брже и једноставније упишу у регистар, измене своје податке или се пријаве за државне субвенције", каже извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.
Софтвер је део "пакета" који ће омогућити пуну примену Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, који је усвојила Скупштина 28. јуна прошле године, а који почиње да се примењује 7. јануара.
Поред 80.000 сезонских радника у пољопривреди, којима ће послодавац морати да уплаћује порезе и доприносе, корист ће имати и држава.
Држава очекује да увећа буџетске приходе на овај начин за 15 милиона евра.
Осим пуније касе, на тај начин надлежни покушавају да смање сиву зону у пољопривреди где је око 95 одсто радника "на црно".
Како је предвиђено законом, послодавци ће имати обавезу да пријављују и ођављују сезонске раднике електронским путем Пореској управи и то првог дана ангажовања, а најкасније до 10 часова пре подне.
Закон предвиђа да послодавац може да ангажује сезонског радника највише 180 дана у току календарске године, односно највише 120 радних дана годишње.
Радно време сезонског радника не сме бити дуже од 12 часова дневно, а они који буду радили осам часова дневно или дуже, имаће право на одмор у току дана у трајању од најмање 30 минута.
Послодавци у Србији на сезонским пословима највише ангажују раднике за рад у хладњачама, бераче воћа и поврћа, помоћне раднике у грађевинарству, конобаре, шанкере...
