Сезонцима плата и пензијско осигурање

Пред посланицима Скупштине Србије по хитном поступку наћи ће се Предлог закона о поједостављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, који треба да обезбеди бољи положај сезонских радника и појединостави начин њиховог пријављивања у пољопривреди путем електронске платформе.
1
Фото: Dnevnik.rs

Примена тог закона, уколико заиста буде хитно усвојен и објављен у „Службеном гласнику Србије” почеће 1. јануара наредне године.

Законом су дефинисани послови на којима се ангажује сезонски радник у пољопривреди, шумарству и рибарству, а који имају сезонски карактер. Тим прописом предвиђа се да послодавац може ангажовати сезонског радника највише 180 дана у току календарске године и да за то време радник остварује право на пензијско и инвалидско осигурање, као и на здравствено, али само за случај повреде на раду и професионалне болести.

Новчана накнада за рад сезонском раднику, по предлогу, обрачунава се и исплаћује по радном часу и не може бити мања од минималне цене рада утврђене на ниову државе. Важно је напоменути и то да нови закон предвиђа да се радник за време обављање сезонских послова не брише из евиденције незапослених нити му се обуставља исплата новчане накнаде НСЗ-а уколико је на њу остварио право због привремене незапослености. Такође, важно је истаћи и да зарада од сезонских послова незапосленом лицу ни на који начин не омета право коришћења новчане социјалне помоћи коју остварује у складу с прописима о социјалној заштити.

Дефинише се да се послодавцем који мора да примењује прописе о сезонском раду сматра носилац или члан пољопривредног газдинства који се бави пољопривредном производњом, а сезонским радником свако физичко лице које обавља сезонске послове уз новчану накаду за рад. Лице млађе од 18 година може се радно ангажовати под условима прописаним законом којим се уређује заснивање радног односа радницима који још нису пунолетни.

У пољопривредни сезонци се могу ангажовати само у одређено време током године, и то када је садња, сетва, берба, жетва, заштита биља, припрема земљишта, орезивање, чишћење, љушћење, сортирање, стрижа, испаша и слично. Ангажовање на основу тог рада је рад ван радног односа.

Послодавац, односно пољопривредник, има законску обавезу да сезонца пре почетка рада упозна с пословима које ће обављати, местом рада, очекиваним трајањем радног ангажовања, одморима у току дана, дневним и недељним одмором, висином накнаде за рад, без припадајућег пореза и доприноса, и роковима за њену исплату. Радно време сезонског радника не сме бити дуже од 12 часова дневно, припада му одмор у току дневног рада од најмање пола сата. Послодавац има право да прекине радно ангажовање сезонаца када за његовим радом истекне потреба или уколико он не ради послове на задовољавајући начин. Ако то учини, има обавезу да му исплати оно што је урадио пре него што је до прекида анагажовања  дошло.

Послодавац може ангажовати сезонског радника највише 180 дана у току календарске године

Осим тога, послодавац има обавезу да сезонцу, на његов захтев, изда потврду која садржи податке о називу, седишту и ПИБ-у пољопривредника, броју газдинства. Послодавац плату сезонцу исплаћује или на крају радног дана или на други договорени начин, али она мора бити обрачуната по радном часу и не сме бити мања од минималне цене рада у Србији.


Начин сузбијања сиве економије

Доношење поменутог законског акта веома је важно за сузбијање сиве економије и неформалног запошљавања. Нерегистроване активности у значајној мери наносе штету држави, али и самим запосленима. С једне стране, непријављени радници су ускраћени за основна права – као што су право из пензијског и здравственог осигурања, док, с друге, држава не успева да наплати порезе и доприносе. Такође, компаније које послују легално имају знатно веће трошкове пословања у односу на своје конкуренте из сиве зоне.


Евиденциона пријава и ођава сезонских радника подноси се електронским путем Пореској управи, а послодавац има обавезу да ангажовање сезонаца пријави најкасније првог дана ангажовања у календарском месецу до десет часова пре подне, односно између 13 и 15 часова за раднике који раде у послеподневној смени. Пореска управа има обавезу да, на основу података из евидационе пријаве и ођаве, Централном регистру за обавезно социјално осигурање поднесе јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5727
Најновије вести