На Трећој стручној конференцији “Инвестиције и заштита животне средине” у организацији Балканмагазина, Грчић је рекао да коп Радљево, као и постојећи коп Поље Е, гарантују будућност и одрживост Колубаре, а самим тим и будућност ЕПС-а, уз унапређење сваког производног система у циљу заштите животне средине.
“Коп Радљево, са својих испитаних и сигурних залиха од око 350 милиона кубика угља, спреман је за отварање. У току следеће недеље ћемо га званично пустити у рад”, најавио је Грчић.
На Пољу Е већ је почело ископавање, а Грчић наводи да ће у тај коп бити улажено око милијарду евра у наредних неколико година.
Залихе угља у “Колубари” су минимум 2,1 милијарди тона и тај рударски басен годишње обезбеди око 30 милиона тона угља, а да би се, каже Грчић, “Колубара” данас одржала нису довољне само бројке које показују тону произведеног угља, него је неопходно бринути и о заштити животне средине.
Објаснио је да је зато неопходно унапредити сваки производни систем у складу са најмодернијим рудницима у Западној Европи.
“Зато је при крају реализација ''Зеленог пројекта'' или оно што ми зовемо ''управљање квалитетом угља''”, рекао је Грчић.
Како је рекао, “Зелени пројекат” у Колубари почиње у децембру, и то са половином капацитета, док ће током 2020. прорадити пуним, максималним капацитетом.
Грчић каже да се РБ “Колубара” простире на 600 квадратних километара, од којих око 100 километара квадратних заузимају сами копови.
За површинске копове је рекао да су жив систем и да се стално померају, а да само њихово померање подразумева читав низ компликованих И скупих радњи, попут измештања делова река, измештање пруге, саобраћајница и других објеката.
Грчић очекује да ће радови на покретању наставку градње термоблока у Каленићу у ТЕ “Колубара Б” почети 2020. године, док је за ТЕ у Великим Црљенима рекао да се мора “скинути” са мреже.
Прецизирао је да се тај стари објекат у Великим Црљенима неће уклањати са мреже док се не изгради нови објекат у Каленићу.
