91. МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ САЈАМ У НОВОМ САДУ Данас ПОРОДИЧНИ ДАН

Изложени експонати на 91. међународном пољопривредном сајму изазивају велико интересовање посетилаца па је већ првог дана на улицама Новосадског сајма била велика гужва.
а
Фото: Dnevnik.rs

Слично се може очекивати и данас јер је Породични дан, што значи да цела породица, с децом до 14 година, без обзира на то колико их има, сајам може да посети уз једну улазницу купљену за 800 динара.

Капије Новосадског сајма отворене су од 9 до 19 часова, а улазница кошта 800 динара, за колективне посете 600 динара, док су улазнице за колективне посете, ђака и студената, децу од 7 до 14 година и пензионере 400 динара. 

Фото: Dnevnik.rs

Свака купљена улазница је и купон за учествовање у поклон игри, а најсрећнији посетилац постаће власник трактора John Deere 5045. Ко ће то бити, биће познато сутра у 17 часова.

Шта све може да се гаји на пола квадрата

Како би се бројним посетиоцима Новосадског сајма представио идеалан начин за мини-производњу одређених повртарских и цветних култура, као и зачинског и лековитог биља, и ове године је свима доступна Био-башта, коју реализују Институт за ратарство и повртарство НС семе, Пољопривредна школа у Футогу и Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић”.

– Све се може узгајати на мањем простору, а треба водити рачуна о комбиновању биљака, као и o томе да имају довољно воде и прихране – објашњава наставник хортикултуре у Пољопривредној школи Гордана Кнежевић.

Фото: Dnevnik.rs

У једној квадратастој жардинијери, чије странице износе 50 центиметара, може да стане и пет различитих биљака: парадајз, тиквице, алоја, кадифа, босиљак, першун. А сва та семена такође је могуће набавити на штанду Био-баште, који се налази на углу главне улице и пута ка Мањежу. Због специфичног салашарског амбијента немогуће је не уочити је.

– Још раније сам приметила да се људи одлучују за овакав вид производње, нарочито кад су у питању терасе и други мањи простори, који су довољни за формирање био- баште – закључује Гордана Кнежевић.


Поштовати све који се врате на село

– Србија препознаје младе пољопривреднике као категорију од 2016. године, док је у Европи то заступљено већ 65 година – рекао је секретар Српског удружења младих пољопривредника СУМП Александар Миловановић, организатор конференције о младима у пољопривреди код нас и у Европској унији .

Иако смо, по његовим речима, мало закаснили, ипак смо на добром путу, а циљ догађаја је да се, уз размену искустава, и учи на грешкама.

– Треба да радимо на томе да држава одвоји више финансија за младе пољопривреднике, али и да подигнемо свест о томе да се мора размишљати у складу са савременим начином живота и да та правила применимо – истиче Миловановић.

Покрајинска влада препознаје значај дугорочног улагања и субвенционисања младих у пољопривреди, а ове године за ту намену издвојено је 200 милиона динара
Фото: Dnevnik.rs

Покрајинска влада и Секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство препознају значај дугорочног улагања и субвенционисања младих у пољопривреди, а ове године за ту намену издвојено је 200 милиона динара.

– Поучени прошлогодишњим искуством, када је скоро 800 младих пољопривредника добило средства од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, ми субвенционишемо и до 90 одсто улагања, практично поклањамо почетак пољопривредне производње – рекао је подсекретар Александар Пановски. – Позивамо све младе пољопривреднике да се удруже јер се тако ствара синергија, која је основ за даљи напредак.

– Немамо шта спектакуларно да научимо од представника земаља ЕУ, али је битно да ажурирамо годину иза нас, да видимо шта се очекује ове године и који су изазови за наредне – рекао је пољопривредник из Бачке Паланке Милан Булајић. –Да се ја питам, увео бих многе новине, али најбитније је да се статус младог пољопривредника који се врати на село поштује и цени, да се пружи подршка, а треба и повећати мотивацију младих да се врате на село.


Амбасадори припремали националне специјалитете 

Партнер међународног пољопривредног сајма је Европска унија. На ЕУ павиљону у хали 1 свакодневно се организује низ програма јер је ЕУ свој наступ осмислила тако да представи досадашњу подршку пољопривредном сектору у Србији, али и ону на коју домаћи пољопривредници могу да рачунају у будућности. Тако ових дана стручњаци из Србије и ЕУ разговарају о здрављу животиња, квалитету хране, одрживој производњи, екoлошким аспектима пољопривреде, дигитализацији, зелeним иницијативама, ИПАРД програму, новим технологијама у пољопривреди и другим значајним темама, уз осврт на добре праксе у ЕУ.

Фото: Dnevnik.rs

Поред тога, посетици су у прилици и да присуствују припреми јела националних кухиња држава чланица ЕУ. И не само то, већ и да их пробају, јер кување стартује баш у време ручка, специјалитете припремају представници амбасада држава чланица ЕУ.

Своје кулинарско умеће приказао је и шеф Делегације ЕУ у Србији Еманеле Жиофре, који је спремао специјалит из Италије, прецизније са Сицилије – аранчине. Посетиоци сајма могли су да пробају и специјалтете које су припремали и амбасадори Немачке, Чешке, Пољске, Француске и Холандије, а данас ће своје знање у припремању хране показати амбасадори Аустрије и Словачке.

Д. Млађеновић - Л. Радловачки

Фото: С. Шушњевић

EUR/RSD 117.0612
Најновије вести