Он је на седници Одбора за пољопривреду, водопривреду и шумарство Скупштине Србије навео да је болест дијагностикована и код 243 дивље свиње, са којих се зараза и преноси на домаће животиње.
Према његовим речима, за власнике угинулих и еутаназираних домаћих свиња предвиђена је пуна финансијска надокнада по хитном поступку и из републичког буџета је до сада за ту сврху исплаћено 22,7 милиона динара.
Петровић је апеловао на власнике свиња да их затворе и спрече њихов контакт са дивљим животињама, да избегавају држање свиња на пашњацима, да воде рачуна о исхрани и не дођу у ситуацију да својим животињама дају контаминирану храну и тако унесу болест на фарму.
Такође је рекао да је обавезно сваку промену здравственог стања животиње пријавити надлежном ветеринару, који ће изаћи на терен, узети узорак и дијагностички га испитати.
Иако постоје тешкоће у спречавању самог ширења вируса, јер је реч о веома отпорном вирусу који остаје веома дуго активан у спољашњој средини, ми користимо све ресурсе и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управа за ветерину свакодневно спороводе активан надзор над газдинствима која имају свиње", рекао је Петровић.
"Тренутно се осим активног и пасивног надзора код домаћих и дивљних свиња спроводи и мониторинг на афричку и класичну кугу свиња код дивљих свиња на целој територији Србије, осим подручја које је проглашено зараженим“, рекао је Петровић и навео да су ветеринари до данас обавили 279.206 активних надзора на територији Србије.
Истакао је да је када је реч о овој болести, ситуација у Европи и нашем окружењу веома сложена и навео да је ове године болест дијагностикована код великог броја свиња у Румунији, Мађарској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Северној Македонији, затим Немачкој, Пољској, Словачкој, што утиче и на ситуацију у Србији.
Према његовим речима, један од разлога за ширење болести су и ратна дешавања у Украјини, односно животиње се више крећу, већи је број контаката и зато је више оболелих животиња у Румунији, Мађарској, Пољској. Истакао је да ветеринари у Србији током својих редовних активности раде на едукацији власника и држаоца животиња како би се побољашле биосигурносне мере. Када се болест једном пренесе са дивљих на домаће свиње, она се на газдинствима брзо шири највише због лоших биосигирносних мера.
„Зато смо у децембру прошле године радили попуњавање биосигурносних упитника, попуњено је 91.470 упитника на исто толико газдинства и утврђено да је 87.504 газдинства односно њих 95,66 одсто са великим ризиком", прецизирао је директор Управе за ветерину.
Када је реч о капацитетима фарми Петровић је изнео податке да 78.058 газдинстава има до 10 свиња, од 11 до 50 свиња има 16.562 газдинстава, од 51 до 100 - 1.518, од 101 до 500-1.094 газдинства и са више од 500 свиња 256 газдинстава. Посланици су у расправи подржали извештај Управе за ветерину, као и активности које предузимају ветеринарске службе и указали на неопходност вођења рачуна о здрављу животиња, јер како су истакли то, нарочито кроз процес исхране, утиче и на здравље људи.
Председник Одбора за пољопривреду Маријан Ристичевић је указао да Србија има мало животиња и да не можемо себи допустити да их губимо и навео да би било добро да се при Влади Србије формира акциони кризни штаб који би пратио стање и предлагао мере како би се болести спречавале и што брже реаговало у ситуацијама када се оне појаве.
Одбор је подржао и Предлога закона о потврђивању Секторског споразума између Владе Србије и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Европске уније Србији у оквиру Инструмента за претприступну помоћ у области подршке програма руралног развоја, ИПАРД 3, који је поднела Влада Србије.
