Чуло је један од ретких који паприку и карфиол гаји на 20 јутара, јер највише има пољопривредника који ово поврће сеју на хектар-два.
За паприку је најважније, каже саговорник „Дневника”, да стигне у време када крене да се прави ајвар, од половине августа, а да карфиола буде од 15. септембра, када домаћице почињу да остављају туршију за зиму.
Како ће проћи ове године са поврћем, којим се бави дуже од две деценије, Чуло сматра да је рано говорити због великог невремена које је недавно погодило нашу земљу, када су страдали и поврће и примарне пољопоривредне културе.,
- На срећу, подручје општине Апатин није задесило невреме, али је зато нанело велики штету повртарима из Руског Крстура, који се годинама баве паприком, где су лед и олујни ветар сасвим уништили овогодишњи род - напомиње Чуло и каже да праве размере штете у пољопривреди још нису довољно представљене у јавности.
У оцењивању ове године у први план Чуло истиче да је услед великих падавина морао папирику ручно да сади, што никада не чини, јер за то има садилицу.
- Земља је била толико влажна да машина није могла да уђе у њиву па сам морао да ангажујем раднике да посаде расад и зато сам имао непланиране трошкове - казао је Чуло. Али, после кишног периода, коначно је дошло сунци и топло време. Паприкама таква клима највише одговара, јер недостатак влаге у земљи сваки повртар може да надокнади системом за наводњавање. Зато је кап по кап најбоље решење уместо падавина које поврћу доносе болести, а повртарима трошкове, јер морају да купују скупа хемијска средства.
Повртарство је захтеван и ризичан посао - каже Дејан Чуло. - Недавно невреме је показало како клима за час може да уништи целокупан род, без обзира на то што професионални повртари имају најсавременију опрему да заштите поврће и од сунца, и леда и од олујног ветра. А улагања су велика.
Чуло гаји паприку навигатор, хибрид, јер, како каже, добије стабилан принос и добар квалитет.
- Све паприке иду у прву класу, а то повртарима годи јер је продају по вишој цени - напомиње Чуло
и додаје да ради са велетрговцима који поврће продају маркетима, али да само 40 одсто од цене у малопродаји иде њему а остатак трговцима.
Мада још не зна колико ће коштати килограм паприке навелико ове сезоне, сматра да би требало да буде скупља него прошле године.
- Лане је навелико паприка коштала 70 динара, а ове би требала да кошта више, јер је многи повртари неће имати због леда - казао је Чуло.
Он напомиње да за јутро паприке треба уложити од 800.000 до 900.000 динара.
За разлику од паприке, карфиол је, каже Чуло, мање зхтевно поврће, сади се крајем јуна, а већ половином септембра сече.
- За сада карфиол добро изгледа, али никада се не зна, може за час невреме да стигне и обере род. Зато треба чекати док се целокупан карфиол не скине са њиве - каже Чуло и наводи да нема проблема у пласману јер је карфиол тражено поврће и зато се брзо прода
Он гаји карфиол тежине од око 1.300 грама јер главице те величине иду у туршију. На питање колико ће домаћицама требати новца ове сезоне, Чуло напомиње да је распон цена у велепродаји од од 50 до150 динара.
- Зависи од понуде и тражње, ако карфиола не буде било, биће скупљи и, обрнуто, ако га на тржишту буде одвише, требаће им мање новца.
З. Делић
Фото: Ф. Бакић
