Оно што доприноси њиховој посебности јесте спој медитеранске и контитиненатлане климе, као и специфична ружа ветрова. Породица Филиповић деценијама живи само од пољопривреде и још су један доказ да ко може и жели да ради успех је неизоставан.
- Код нас се традиција сушења прушуте преноси са колена на колена, то је прво што се научи у нашем домаћинству. Оно што је најважније јесте да се наложе букова дрва, а сам процес траја 20 дана и време се мора исправити тачно у минут. Ту се ништа не мења, већ се прате стари рецепти. Једино што смо мењали јесу само објекти, које смо обновили захваљујући државним субвенцијама“, каже за РИНУ Миладин Филиповић.
Успех производње ове породице са Златибора, како кажу, лежи у заједништву и у томе што сви финкционишу као један, јер само тако, плодови рада могу бити видљиви. Не изостаје ни интересовање најмлађих, па тако школарац Милан већ има своје послове у домаћинству.
- Имам обавезе око сушаре и штале, помажем свима у кући,ово је породичан посао и свако од нас има свој део послова. Није ми тешко, живим на селу и подразумева се да има посла. Све се стигне, одличан сам ђак и већ знам све да радим и то ми пуно значи, јер ћу када порастем наставити ову породичну традицију " , каже Милан.
Око 300 килограма говеђе и свињске пршуте, сланине, стеље и разних врста кобасице месечно се произведе у домаћинству Филиповића, али и неизоставни сир, кајмак и паприка у павлаци за чији квалитет су задужени женски чланови породице.
Гастрономски специјалитети златиборског краја итекако су учинили Мачкат препознатљивим на туристичкој мапи Србије. Заслужне за то су управо породице попут Филиповића које српског домаћина представљају у најлепшем светлу, онаквог какав он заисте и јесте, вредан и гостопримљив.
Највише купаца сувомеснатих производа има током лета, када је сезона одмора. Тада странци који обилазе Златибор, не заобилазе Мачкат и врло радо , са ових простора понесу неки сувенир попут чувене говеђе и свињске пршуте.
РИНА
