У Министарству пољопривреде кажу да тренутно нису задовољни структуром извоза српског аграра у коме доминирају примарни пољопривредни производи, односно производи нижег новоа прераде, па тиме и нижег нивоа додате вредности.
Они чине готово три четвртине вредности извоза пољопривредно-прехрамбених производа, док производи веће додате вредности, односно већег степена прераде учествују са око 25 одсто, каже државни секретар у Министарству пољопривреде Сенад Махмутовић.
"Управо та структура је нешто што представља условно речено наш проблем и наш циљ је да се структура извоза у будућности мења", рекао је Махмутовић на округлом столу, који је организовала Привредна комора Србије у сарадњи са Организацијом за храну и пољопривреду УН (УН ФАО) и Европском банком за обнову и развој.
Махмутовић је рекао да је агробизнис сектор који на најбољи начин користи перефернцијални приступ тржистима земаља са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговни.
Ти споразуми, које је Србија потписала са ЕУ, Цефтом и Русијом, обезбеђују пласман српских производа на тим тржиштима под одговарајућим повлашћеним условима, а како каже Махмутовић, резултат тих споразума и наших потенцијала огледа се у чињеници да годинама имамо суфицит у размени пољоприпредно-прехрамбених производа.
Нагласио је да је предност Србије то што производи здраву и квалитетну храну и навео да извоз срског аграра учествује са 20 одсто у укупном извозу српске привреде.
Сматра да је неопходно унапређење не само прозиводних и квалитативних карарактеристика српских производа, него и веће улагање у маркетинг и пласман производа.
Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Стеван Никчевић каже да се 90 одсто пољопривредних производа који се пласира ван Србије одлазе на тржишта са којима имамо споразум о слободној трговини, те да је потребан нови инвестициони циклус у пољопривреди.
Нагласио је да је у сектору извоза пољопривредних производа потребно да направимо једну озбиљну диверзификацију, те да треба више радити на ефикасној и квалитетенијој производњи и на промоцији на тржистима на којима нисмо присутни.
"Зато је значајан споразум о слободној трговини и његово проширење на нове чланице Евроазијске економске уније. То је наш примарни задатак као министарства у наредном периоду", каже Никчевић.
Директор Сектора пољопривреде у ПКС Вељко Јовановић каже да је прехрамбена индустрија један од сегмената који највише обећава када је реч о извозу, те да је потребно фокусирати инвестиције у тај сектор.
Сматра да држава треба да субвенционише квалитет и подржава оне привредне сиубјекте који могу да повуку читав ланац производње, а нагласио је и важност улагања у маркетинг.
Координатора ФАО и ЕБРД пројеката у Србији Милош Миловановић каже да трендови спољнотрговинске размене пољопривредно-прехрамбеним производима Србије указују на дубоку потребу за реконфигурацију домаће аграрне политике.
Србија је, наводи, успела да делимично диверзификује свој извоз од ЕУ и региона, али се нова тржишта не отварају, осим малобројних изузетака.
Нагласио је да су потебна већа издвајања за инвестиције у пољопривредну производњу дуж целог тржишног ланца, од примарне прозводње до прераде.
"То је пут за напредак", каже Миловановић и наглашава да Србија треба да се фокусира на производњу квалитетне хране, а међу добрим трендовима види и тржиште Египта за српску пшеницу.
