НЕМА ВИШЕ „КАД КУПИШ ОВЦЕ, ГУБИШ НОВЦЕ“ Ова грана сточарства једина не иде у рикверц, извоз на Блиски исток прави бум у узгајању оваца КАКО ИСКОРИСТИТИ НАПУШТЕНА СЕЛА У БАНАТУ?

Једноставан тов оваца без великог предзнања, међудржавни извозни уговори са земљама Блиског истока и субвенције доприниле су да се овчарство сада боље развија него друге гране сточарства.
d
Фото: Dnevnik.rs

 

Од наредне године овчари ће добијати 10.000 динара за главни матични запат по грлу, а ове године подстицај је био 7.000 динара.

Како је за „Дневник” рекао проф. др Иван Пихлер са Пољопривредног факултета у Новом Саду, за домаће овчарство је најзначајније што је заустављен пад грла и што се бележи раст стада, додуше само 1,5 одсто, по подацима Републичког завода за статистику из прошле године.

 

10.000 динара за главни матични запат по овци од 2024. године

- Оваца имамо, по статистици, око 1,7 милиона, од тог броја у Војводини је далеко мање грла, од 240.000 до 250.000, углавном праменке ил де франс и витенберг - казао је проф. Пихлер. - За овчарство се људи опредељују јер оно захтева далеко мање технолошког знања уколико се тови због меса, али тов подстичу и домаће прилике. Имамо доста напуштених села и неискоришћених пашњака у брдско-планинском крајевима и у деловима Баната, мада у равничарским подручјима пашњаци нису правилно распоређене по местима, али опет их има довољно да се могу користити за испашу. Друго, у промењивим условима тржишта цене живе ваге свиња и свињског меса стало иду нагоре, затим ту су и проблеми у млекарству и то је један број сточара одвело у овчарство.

Фото: Dnevnik.rs

Проф. Пихлер сматра да су и међудржавни уговори са земљама Далеког истока о извозу овчетине и оваца допринели да ова грана сточарства забележи скроман раст, aли и да такви уговори дају основу да се покрене снажнији развој овчарства.


Млеко и вуну не користe

Од оваца углавном користимо месо, мада се корист може имати и од млека и вуне. У продавницама је раније могло дасе купи кисело млеко , али га сада нема.

За млекарство, каже проф. Пихлер, треба велико технолошко знање и озбиљна радна снага. - Наши правилници не препознају више ручну мужу, која је још увек присутна међу малобројним овчарима, али немамо ни правих музних система за мужу оваца.

Што се тиче вуне, уколико је овчари продају, задовољни су ако могу да покрију трошкове шишања једне овце. Додуше, напомиње проф. Пихлер, наше овце немају квалитетну вуну која би била конкуретна на светском тржишту, попут вуне од мерино овце са Новог Зеланда и Аустралије.


- Сада, нажалост, немамо толико грла колико би могли продати за потребе Блиског истока - казао је проф. Пихлер. - Већи је проблем малих количина које имамо у извозу јер када нешто уговарамо са многољудним земљама, онда се те количине и бројеви мере у хиљадама па и стотинама хиљада тона. Само за једну туру бродом која је два пута годишње одлазила већ неколико година из Темерина за Израел требало је 5.000 грла јагњади. То су озбиљне цифре, које на наш број оваца и организацију друштава овчара представља озбиљан број - нагласио је проф. Пихлер.

Фото: Dnevnik.rs

По његовим речима, овчари су за Израел продавали јагњад од 23 до 25 килограма, које су се у Израелу дотовљавале. - Код нас доминирају овце тежине од 28 до 35 килограма и њих ће, вероватно, и тражити купци са Блиског истока. У извоз за ЕУ иде крупнија јагњад од 40 до 50 килограма и за те земље нисмо погодни јер они раде конфексионирање трупова.

З. Делић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести