Он је новинарима поводом почетка тродневног Међународног симпозијума „Савремене тенденције у сточарској производњи” рекао да је овај скуп у Београду окупио рекордан број учесника из 25 земаља, чиме је јасно да се Србија налази на мапи размене научних идеја и на коме би наша земља требало да представи домаћа научна сазнања.
Сточарска производња је врло динамичан биолошки процес, а основа је да наука, и о томе ће бити речи на овом симпозијуму, јасно препозна унутрашње и спољашње факторе који делују на животињски организам и на њих реагује на време и да помоћу технолошких решења, иновација, патената, утиче на оптималну производњу у сточарству”, рекао је Делић.
Ни у ЕУ није идеално
Професор на Факултету ветеринарске медицине у Болоњи и председник Међународног научног комитета симпозијума о тенденцијама у сточарству Ђакомо Бјађи истакао је да су на скупу присутни представници скоро свих европских земаља који ће представити резултате својих научних радова у специјализованим областима сточарске производње, као што су одрживост производње, добробити животиња, безбедност животињских производа.
Одговарајући на питање каква је ситуација у сточарству у Европској унији, рекао је да она није на најбољем нивоу и да је улога науке да се потруди да пољопривреда, гледано са економског становишта, крене бољим путем. Током три радна дана трајања, на симпозијуму ће бити презентовано више од 50 радова, а међу предавачима су еминентни стручњаци страних и домаћих универзитета, научно-истраживачких института, научници и стручњаци из целог света, који ће представити резултате најактуелнијих истраживања и иновација.
Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Бобан Костић оценио је да српска пољопривреда има добру будућност и шансу да оствари континуитет у развоју, а томе ће, према његовим речима, свакако допринети и велика издвајања из републичког буџета за пољопривреду и у оквиру ње за развој сточарске производње. „Ребалансом буџета za ову годину смо за пољопривреду издвојили додатних 34,7 милијарди динара, чиме је аграрни буџет премашио 114 милијарди, што представља седам процената пореских прихода државе”, рекао је он.
Теме истраживања које ће бити представљене односе се на побољшање перформанси домаћих животиња, софистициран менаџмент, добробит и здравствени статус, моделирање производа путем исхране животиња, квалитет меса, безбедност хране, биосигурност као и очување генетске разноврсности.
Е. Д. Н.
