Уколико се вирусом зарази само једна животиња, треба на хуман начин уништити целокупно стадо у околини - рекао је проф. др Дејан Крњаић на стручном скупу уприличеном на Научном институту за ветерину Нови Сад, на тему „Афричка свињска куга - епизоотиолошка ситуација у Србији”. - Не постоји опасније и лукавије болесет пошто вирус може дуго да борави у крви свиње а да се не примети да је животиња заражена кугом и зато треба примењивати систем организоване контроле това.То подразумева да се житовиње држе у затвореном простору ,изоловане и да људи који их хране имају заштиту опрему и одећу .
У Србији је прошле године регистровано 258 случаја у 107 газдинстава у јужном и источном делу земље - рекао је проф. др Крњаић и подвукао да је потребно да струка заједно са Управом за ветерину Министарства пољопривреде и државним органима одреди биосигурносне мере и за то издвоји новац. - Болест је присутна и код нас али је за сада под контролом, што не значи да неће доћи до нових појава које би могле да нанесу и значајније материјалне штете, које су већ претрпеле и још трпе друге еземље у околини и шире, где је болест присутна.
У Румунији уништено 740.000 свиња
Афричка свињска куга појавила се 2007 године прво у Грузији а онда раширила и на друге земље. Још није стигла до САД,али ће сигурно доћи и до тамошњих фарми, речено је на скупу. Вирус је био иначе присутан само у Африци док није почео да се шири светом.Због АСК до сада је уништено 50 одсто животиња на глобалном нивоу.
Између осталог, наведено је, да је у Румунији уништено 740.000 свиња и причињена штета од око 148 милиона долара .У тој земљи 2021 године било је регистровано 321 жариште код домаћих свиња и 465 код дивљих свиња. Како је на речено, ситуација се смирује сада али упркос томе Румуни увозе свињетини и за то годишње потроше око 750 милиона долара.
По речима проф. др Крњаића, потребно је у првом реду подићи ограде дуж граница са Бугарском, Румунијом и Мађарском где има АКС која прави велике губитке не само газдинствима већ и државима које морају да увозе свињско месо.
- Ограде су потребне да би се зауставило кретање дивљих свиња - навео је проф.др Крњаић и казао да имамо и други проблем, јер највећи број свиња се тови на малим породичним газдинствим на традиционалан начин у отвореном простору, помијама, које могу бити контаминирана и преносиоци болести.
Од око 2,9 милиона свиња колико смо имали лане обележених две трећине животиња су товили мали фармери у чијим оборима је било до десет свиња.
- Пошто највећи тов имамо у малим породичним домаћинствима потребно је ускладити прописе и категорисати комерцијалне фарме и оне које то нису, јер су мала газдинства највећа жаришта за појаву АКС - казао је проф. др Крњаић.
З. Делић
