УСВОЈЕН ЗАКОН „СВОЈ НА СВОМЕ” О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ 4,8 МИЛИОНА ОБЈЕКАТА Од средине децембра грађани могу да пријаве куће, станове, зграде СВЕ О ПРИЈАВИ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, који ће омогућити већини власника бесправних објеката да озаконе своју имовину и да добију правну сигурност по начелу „свој на своме” је усвојен а накнада за легализацију износиће од 100 до 1.000 евра.

Пријаве за упис права својине ће бити омогућене по истеку 45 дана од дана ступања на снагу овог закона и биће могуће поднети их у наредних 60 дана. 

Накнада за легализацију износиће од 100 до 1.000 евра

Оријентационо можемо очекивати да ће пријаве бити могуће од средине децембра 2025. до средине фебруара 2026. године, али одступања су могућа у зависности од датума усвајања закона и садржаја евентуалних амандмана, процењује се  на сајту Владе Србије svojnasvome.gov.rs. Пријаве ће се подносити искључиво електронски.

Од почетка рока за подношење, јединице локалне самоуправе ће пружати помоћ грађанима за подношење електронских пријава.
Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности, чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином - кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.
Законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу јер ће по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе, односно без решења о одобрењу за извођење радова, бити уписани као власништво државе.

Предвиђен је изузетак за оне који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року и то би могли урадити у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.
Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, како се овај поступак обично зове, између осталог, су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, те објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.

Када је реч о накнадама за легализацију, предвиђено је да се оне крећу од 100 до 1.000 евра. Тако ће у Београду накнада у екстра зони износити 1.000 евра, у првој зони 800, у другој и трећој 300 евра, у четвртој 200, у петој 150, а у шестој и другим зонама 100 евра. У градовима који имају више од 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 500 евра, у другој 250, у трећој 150, а у четвртој и другим зонама 100 евра.

У градовима и општинама које имају између 50.000 и 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 300 евра, у другој 200, а у трећој и осталим зонама 100 евра.

У општинама које имају мање од 50.000 становника и у селима плаћала би се накнада од 100 евра.

За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне површине до 500 квадрата није предвиђено плаћање накнаде, док би се за ове објекте површине веће од 500 квадрата плаћала накнада од 10 евра по квадрату.

Примаоци социјалне помоћи, инвалиди, самохрани родитељи и родитељи троје и више деце биће ослобођени плаћања таксе за легализацију.

Као разлог за доношење закона наводи се да у Србији, према расположивим подацима, има око 4,8 милиона објеката на којима није утврђен власник.