ГРАЂАНИ ДОБИЈАЈУ ПРАВНУ СИГУРНОСТ - СРБИЈА УВОДИ НАЧЕЛО "СВОЈ НА СВОМЕ" ЗА ВЛАСНИКЕ БЕСПРАВНИХ КУЋА Накнада за легализацију од 100 до 1.000 евра

За овај закон гласало је 139 посланика, двоје није гласало, а уздржаних је било троје.

Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином - кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.

Законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер ће по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова бити уписани као власништво државе.

Закон ће почети да се примењује дан након објављивања у Службеном гласнику, а пријаве ће се подносити у року од 45 дана од дана ступања закона на снагу и тај процес трајаће два месеца.

Предвиђен је изузетак за оне који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року и то би могли урадити у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.

Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, како се овај поступак обично зове, између осталог су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, те објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.

Ту су и објекти наплатних станица и привремених саобраћајница, објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности.

Прописано је да се поступак евидентирања непокретности обавља преко дигиталне платформе, а њу успоставља Агенција за просторно планирање и урбанизам на информатичкој инфраструктури Републичког геодетског завода.

Када је реч о накнадама за легализацију, предвиђено је да се оне крећу од 100 до 1.000 евра.

Тако ће у Београду накнада у екстра зони износити 1.000 евра, у првој зони 800 у другој и трећој 300 евра, у четвртој 200, у петој 150, а у шестој и другим зонама 100 евра.

У градовима који имају више од 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 500 евра, у другој 250, у трећој 150, а у четвртој и другим зонама 100 евра.

У градовима и општинама које имају између 50.000 и 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 300 евра, у другој 200, а у трећој и осталим зонама 100 евра.

У општинама које имају мање од 50.000 становника и у селима плаћала би се накнада од 100 евра.

За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 квадрата није предвиђено плаћање накнаде, док би се за ове објекте површине веће од 500 квадрата плаћала накнада од 10 евра по квадрату.

Закон садржи и социјалну компоненту јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце. Предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.

Као разлог за доношење закона наводи се да у Србији према расположивим подацима има око 4,8 милиона објеката на којима није утврђен власник.

Ефекти до сада важећих закона којима је уређивана ова материја, почевши од 1997. године, до последњег Закона о озакоњењу објеката из 2015. године нису дали очекиване резултате, а у међувремену је, без обзира што је бесправна градња кривично дело и даље било, нарочито у великим градовима, доста случајева нове бесправне градње.

Наводи се да је према подацима из јединица локалне самоуправе односно других органа који су надлежни за послове озакоњења укупно донето око 320.000 решења о озакоњењу објеката за време важења свих закона.