Ови одгајивачи од 2010. године бележе стално повећање броја приплодних крава товних раса и, захваљујући поменутим удружењима, имамо највеће фарме ангуса, херефорда и шаролеа наспрам целог региона, а повећава се и број лимузин расе.
Председник „Агропрофита” Чедо Кецо казао је за „Дневник” да сада имамо од 15.000 до 17.000 крава ових раса, а да је 2010. године било свега 475 грла херефорда. - У више од 430 насеља у Србији данас се са успехом гаје поменуте расе као и салерс, белгијско плаво говече и браон свис - казао је Кецо и навео да је примећено да фармери у Србији однедавно имају највеће подстицаје у региону и да је то велика подршка опоравку говедарства у целини.
Организатори скупа позвали су сточаре да дођу на стручни скуп и да процене које мере су њихове потребе, а које државне.
Удружења ће на скупу предочити анализу о могућим купцима јунећег меса из Србије и предлог да се усклади јавни наступ на тржишту товљача из Мађарске и Хрватске. На састанак су позвани и сточари из Мађарске, Хрватске и Словачке да изнесу искуства у раду својих удружења, комора и државних институција.
На састанку ће се разговарати и о могућностима изналажења тржишта, повећању броја приплодних грла и увећању у продаји јунетине из природе, што прокламује удружење „Агропрофит”.
Већина фармера у систему крава-теле не користи довољне пашњачке површине што поскупљује њихову производњу, где је једина добит од продатог телета или утовареног јунета. - Због тога ће једна од главних тема скупа у Утринама бити и коришћење пашњака чији статус у Србији није јединствено регулисан, а постоје и злоупотребе јер се поједини пашњаци претварају у оранице.
Произвођачка група разматраће законску регулативу и друге пратеће прописе који се односи на говедарство. Биће поновљени предлози за ново Министарство пољопривреде у погледу поштовања исплате подстицаја. - Догодило се да још увек десетак фармера није примило најављени новац за преко 2.000 грла. Изостала је и мера за јунице које остају на фарми, а највише незадовољства ова категорија сточара исказује због тога што основна премија за краве није повећана са 40.000 на 50.000 динара - навели су организатори.
Сточари из ове произвођачке групе имају и озбиљне примедбе на рад дела одгајивачких организација које не обављају потпуно и правовремено послове. - Фармерима није јасно ко руководи и коме одговарају поменуте службе и због чега они не могу да бирају ветеринара за своју фарму, већ га намеће државна администрација. Додуше, постоје и примери добре праксе и сарадње са овим службама, што се лако може приметити по ефикасности и квалитету пријава за подстицаје.
З. Делић
