Једни поздрављају повећање површина које ће држава субенционисати, а други су мишљења да ће то највише годити великим паорима који обрађују велике површине.
Предлог закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ушао је у скупштинску процедури и требало би да се усвоји до нове године, а од 1. јануара 2024. буде у примени. У предложеној законској регулативи земљорадници сматрају да је најбоље то што се уз висину подстицаја од 12.000 динара по хектару наводи да је то минималан износ, јер им то „минимално” даје простора да се о вишим субвенцијама може преговарати с представницима државе.
Ратар из Турије, у општини Србобран, Саша Атанасковић казао је за „Дневник„ да је добро што ће се повећати површине које ће држава субвенционисати, јер већина земљораднике неће морати да региструје више пољопривредних газдинстава не би ли добила подстицаје.
- Ратари су били приморани да региструју више пољопривредних газдинстава не би ли добили субвенције, јер је подстицај за свега 20 хектара био мали..Када се закон усвоји, то више неће радити и вероватно ће се број регистрованих пољопривредних газдинстава смањити - казао је Атанасковић. Нагласио је да је подстицај од минималних 12.000 динара мала сума и да треба пољопривредна удружења да наставе преговоре са представницима министарстава пољопривреде и финансија да по хектару подстицај износи бар 200 евра.
Осим повећања површина које ће се догодине финансирати, земљорадницима од наредне године предстоји још једна повластица. Плаћаће акцизу на дизел гориво по 50 динара нижој цени, за 14,24 динара по литру, уместо 64,24 динара, колико сада акциза кошта, али кроз повраћај новца. То значи да ће на пумпама плаћати пуну цену акцизе по литру, а на разлику у цени чекати да им држава врати новац.
Пољопривредник Саша Атанацковић каже да нижа акциза може да буде корисна уколико би држава била брза и новац одмах враћала земљорадницима, али да паори на то гледају као прелазно решење.
− Нижа акциза за нас представља пут или прелазно решење да дођемо до нашег захтева, а то је дизел гориво без акциза, стотину литара по хектару − каже Атанацковић.
Земљорадници сада купују дизел за 179 динара и однедавно им је ограничено да дневно могу да купе агрокартицом 120 литара, односно два пута по 60 литара.
За разлику од Атанацковића, пољопривредник Горан Јосифовски из Црепаје, у општини Ковачица, сматра да ће повећање површина до стотину хектара бити помоћ само ратарима који обрађују велике површине и да би било боље да је остало да се подстицај добија за обраду поља до 20 хектара, а да уместо 12.000 динара по хектару земљорадници примају 20.000 динара по хектару.
- Имамо пуно малих земљорадника који обрађују од 10 до 15 хектара земље и њима би требало помоћи да опстани у пољопривреди и крену да се баве пољопривредом у већем обиму. Зато би сума новца за подстицај требало да буде већа - 20.000 динара по хектару, и да остане да држава финансира обраду њива до 20 хектара - казао је Јосифовски.
З. Делић
